Objavljeno

Skupština nemoćna pred vladinim kapitalnim budžetom

Skupština je usvojila budžet za 2016. godinu, a poslanici su kroz posebne zaključke, pokušali da dodaju šest novih projekata u kapitalni budžet. Predviđamo da se ništa neće uraditi povodom ovih šest projekata jer postoji sistemski problem u načinu izrade i predstavljanja kapitalnog budžeta, koji onemogućava Skupštinu da stvori obavezu za Vladu u ovom pogledu.

Tokom usvajanja budžeta za 2016. godinu, poslanici su prekinuli sa dugogodišnjom, besmislenom praksom podnošenja amandmana na tekst obrazloženja Zakona o budžetu, kako bi izvršili promjene kapitalnog budžeta. Iako bi amandman bio usvojen, ovim se nije stvarala promjena Zakona niti bilo kakva nova obaveza za Vladu.

Umjesto amandmana, Skupština je ove godine za usaglašene promjene kapitalnog budžeta jednoglasno usvojila zaključke uz Zakon o budžetu, dodajući šest novih projekata. Ova praksa nije nova — i u prethodnim godinama, poslanici su pribjegavali i usvajanju zaključaka uz Zakon o budžetu, kako bi stvorili obavezu za Vladu da sprovede neki kapitalni projekat. Zaključci ne bi bili ispoštovani, a Vlada ne bi navela ni razloge zbog kojih se nije postupilo po zaključku koji je dobio podršku svih poslanika u parlamentu.

Na ovaj problem upozoravali smo na raspravama o budžetu na Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, ali i u analizi procesa usvajanja budžeta.

Trenutno je najmanje transparentan dio nacionalnog budžeta onaj koji je za građane najvažniji — kapitalni budžet.

Godišnji Zakon o budžetu ne sadrži listu kapitalnih projekata (ona je samo u obrazloženju). Svi projekti su prikazani zbirno kroz budžete Direkcije za saobraćaj i Direkcije javnih radova, podijeljeni na opšte kategorije kao što su izdaci za lokalnu infrastrukturu, izdaci za građevinske objekte, itd. Samim tim što su poslanici učnili da se određena pozicija u okviru ova dva poglavlja budžeta poveća, to ne znači da će se ispuniti i sama svrha, tj. da će se sprovesti kapitalni projekat koji su predložili.

Poslanici su i o kapitalnom budžetu za 2016. godinu — sa preko 100 projekata na koje odlazi preko 300 miliona eura, koji su objašnjeni na desetak strana obrazloženja zakona — odlučivali bez uvida u plansku i drugu dokumentaciju. Skupština je dostavljanjem kapitalnog budžeta u sklopu ukupnog prijedloga zakona o budžetu dovedena pred svršen čin. zato je pravilnije reći da Skupština samo konstatuje kapitalni budžet, umjesto da ga razmatra i usvaja.

Jedino rješenje je da se promijeni sistemski Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti tako da godišnji Zakon o budžetu obavezno sadrži i član u kojem bi bili nabrojani svi projekti iz kapitalnog budžeta.

Ovo smo predložili kao dopunu Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020, ali nismo naišli na razumijevanje Ministarstva finansija.

Osim ovoga, suštinski korak unaprijed bi bio da se Skupština uključi u proces formulacije kapitalnog budžeta, što je najsmisleniji period da se da doprinos njegovom sadržaju. Kako bi se ova situacija promijenila, potrebno je predvidjeti zakonsku proceduru da se nacrt kapitalnog budžeta dostavlja matičnom odboru Skupštine na upoznavanje, izricanje mišljenja i prijedloga, koje bi Vlada uzela u obzir prilikom finalizovanja prijedloga. Ovo smo predlagali prilikom usvajanja sistemskog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, ali nismo naišli na razumijevanje niti Vlade, niti (što iznenađuje više) poslanika.

Ukratko: ako Skupština želi da suštinski uticaj na najvažniju komponentu godišnjeg budžeta, onda mora da uzme stvar u svoje ruke i izmjenama sistemskog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti sama sebi stvori tu mogućnost. Svi ostali pokušaji, zaključci, promjene obrazloženja i sugestije, ne obavezuju nikoga osim poslanike da konstatuju njihovo nepoštovanje.

Marko Sošić
Istraživač javnih politka

Objavljeno

Intervju za Dan – Stevo Muk: Antikorupcijske institucije nespremne za izbornu godinu

Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va (IA) Ste­vo Muk ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” da su an­ti­ko­rup­cij­ske in­sti­tu­ci­je ne­sprem­ne za iz­bor­nu go­di­nu. Uka­zao je da je osni­va­nje Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je obi­lje­ži­lo kr­še­nje za­ko­na.

Pro­te­klu go­di­nu obi­lje­žio je po­če­tak pri­mje­ne no­vog se­ta an­ti­ko­rup­cij­skih za­ko­na i us­po­sta­vlja­nje no­vih in­sti­tu­ci­ja ko­je bi tre­ba­lo da do­pri­ne­su efi­ka­sni­joj bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo po­če­lo je sa ra­dom u ju­lu pro­šle go­di­ne, a 1. ja­nu­a­ra Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je na­ja­vi­la je da po­čet­kom nje­nog ra­da „po­či­nje no­va eta­pa u sve­u­kup­nim na­po­ri­ma Cr­ne Go­re na pla­nu su­zbi­ja­nja ko­rup­ci­je”.

In­sti­tut Alternativa pom­no pra­ti rad no­vo­u­spo­sta­vlje­ne in­si­tu­ci­je, a u sklo­pu pro­jek­ta „Upra­vlja­nje za rast Cr­ne Go­re: Od nas za­vi­si!”, uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju, na­sto­ji da una­pri­je­di pri­mje­nu Raz­voj­ne stra­te­gi­je Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020 ka­da su u pi­ta­nju do­bro upra­vlja­nje i bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je u Cr­noj Go­ri.

● Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je po­če­la je sa ra­dom 1. ja­nu­a­ra. IA je ne­ko­li­ko pu­ta uka­zi­vao na pro­pu­ste u us­po­sta­vlja­nju ove in­sti­tu­ci­je. Ka­ko mi­sli­te da se oni mo­gu od­ra­zi­ti na njen po­če­tak ra­da?

– Us­po­sta­vlja­nje Agen­ci­je do sa­da je obi­lje­ži­lo oči­gled­no kr­še­nje za­ko­na. Jav­nost je osta­la us­kra­će­na za va­žne in­for­ma­ci­je ko­je su bi­le pre­po­ru­ka i uslov za iz­bor di­rek­to­ra i čla­no­va Sa­vje­ta Agen­ci­je. Bu­džet Agen­ci­je je utvr­đen bez pret­hod­no usvo­je­nog pra­vil­ni­ka o si­ste­ma­ti­za­ci­ji rad­nih mje­sta. Kon­kur­si za no­va rad­na mje­sta ras­pi­sa­ni su kra­jem de­cem­bra, što zna­či da će se po­stu­pak za­po­šlja­va­nja „raz­vu­ći” i na do­bar dio 2016. go­di­ne, a sa­mim tim još ne­ko vri­je­me sa­če­ka­će­mo i na re­zul­ta­te Agen­ci­je. Ka­šnje­nje u is­pu­nja­va­nju for­mal­nih uslo­va za po­če­tak ra­da ove in­sti­tu­ci­je, blo­ki­ra­nje iz­bo­ra dru­gog kan­di­da­ta za Sa­vjet Agen­ci­je iz NVO sek­to­ra, ime­no­va­nje čla­na uz kr­še­nje Za­ko­na o Dr­žav­noj re­vi­zor­skoj in­sti­tu­ci­ji, iz­bor di­rek­to­ra sa ve­za­ma u vr­hu DPS-a, ba­ci­li su sjen­ku na mo­guć­nost ove in­sti­tu­ci­je da se ozbilj­no uhva­ti u ko­štac sa broj­nim iza­zo­vi­ma ko­je ima u nad­le­žno­sti, po­put kon­flik­ta in­te­re­sa, ili kon­tro­le fi­nan­si­ra­nja po­li­tič­kih par­ti­ja i kam­pa­nja i to u iz­bor­noj go­di­ni ko­ja je pred na­ma.

● Us­po­sta­vlja­nje an­ti­ko­rup­cij­skog in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra je­dan je od pri­o­ri­te­ta za Cr­nu Go­ru u okvi­ru pri­mje­ne Raz­voj­ne stra­te­gi­je Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020. Šta zna­či uspje­šna bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je u kon­tek­stu ove stra­te­gi­je?

– Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020 je stra­te­ški do­ku­ment ko­ji pru­ža do­bre smjer­ni­ce za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je na Za­pad­nom Bal­ka­nu, na­ro­či­to zbog to­ga što na­gla­ša­va mje­re ko­je, po­red to­ga što za cilj ima­ju ma­nje ko­rup­ci­je, na­sto­je i da una­pri­je­de eko­nom­ski rast, kroz stva­ra­nje pod­sti­caj­nog po­slov­nog am­bi­jen­ta. Sa­mim tim, pri­o­ti­tet na ko­ji ova stra­te­gi­ja sta­vlja na­gla­sak, osim na una­pre­đe­nje an­ti­ko­rup­cij­skog in­sti­tu­ci­o­nal­nog i za­ko­no­dav­nog okvi­ra, je­su i kon­ku­rent­ne i tran­spa­rent­ne jav­ne na­bav­ke. Me­đu­tim, si­stem jav­nih na­bav­ki u Cr­noj Go­ri obi­lu­je pro­ble­mi­ma ko­ji se kre­ću od manj­ka tran­spa­rent­no­sti, sla­be kon­tro­le, do ne­do­stat­ka pre­kr­šaj­ne, po­li­tič­ke i kri­vič­ne od­go­vor­no­sti za uče­sta­le zlo­u­po­tre­be. U re­gi­o­nal­nom kon­tek­tsu, na­rav­no, neo­p­hod­na je i re­gi­o­nal­na sa­rad­nja. Ka­ko je ne­dav­no is­tak­nu­to na kon­fe­ren­ci­ji ko­ju smo or­ga­ni­z­o­va­li uz po­dr­šku Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju, gra­ni­ce ne tre­ba da pred­sta­vlja­ju ba­ri­je­re za pro­ce­su­i­ra­nje kon­flik­ta in­te­re­sa jav­nih zva­nič­ni­ka, ali ni za pro­ce­su­i­ra­nje dru­gih zlo­u­po­tre­ba i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.

● Pre­ma re­zul­ta­ti­ma Bal­kan ba­ro­me­tra, is­tra­ži­va­nja ko­je je ura­đe­no pod okri­ljem Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju po­lo­vi­nom pro­šle go­di­ne, 65 od­sto is­pi­ta­nih gra­đa­na sma­tra da bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je u Cr­noj Go­ri ni­je do­volj­no efi­ka­sna. Šta sma­tra­te da bi in­sti­tu­ci­je si­ste­ma tre­ba­lo da ura­de da bi ova bor­ba bi­la efi­ka­sni­ja?

– Za du­go oče­ki­va­ne re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je po­treb­no je ne sa­mo osna­ži­va­nje an­ti­ko­rup­cij­skog in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra, već i pro­ak­tiv­nost in­sti­tu­ci­ja na svim ni­vo­i­ma. U tom smi­slu, iz­u­zet­no je va­žna sa­rad­nja iz­me­đu po­li­ci­je, tu­ži­la­štva, no­vo­u­spo­sta­vlje­ne Agen­ci­je, Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je i dru­gih. Kao što ste upo­zna­ti, mi i da­lje iš­če­ku­je­mo iz­bor še­fa spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja od ko­jeg se oče­ku­je da una­pri­je­di ovu sa­rad­nju. Umre­ža­va­nje, po­vje­re­nje i pra­vo­vre­me­na raz­mje­na in­fo­r­ma­ci­ja iz­me­đu ovih in­sti­tu­ci­ja ključ su za obez­bje­đi­va­nje mjer­lji­vih re­zul­ta­ta, i ta­ko­đe ne­što što se po­ten­ci­ra na re­gi­o­nal­nom ni­vou kroz stra­te­gi­ju Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020.

Zlo­u­po­tre­be i mal­ver­za­ci­je

Kon­ku­rent­ne i tran­spa­rent­ne jav­ne na­bav­ke, pre­ma Raz­voj­noj stra­te­gi­ji Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020, je­dan su od ključ­nih pri­o­ri­te­ta za stva­ra­nje pod­sti­caj­nog po­slov­nog am­bi­jen­ta. Me­đu­tim, pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je spro­ve­de­no za po­tre­be In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va, pre­ko 60 od­sto gra­đa­na sma­tra da su če­ste zlo­u­po­tre­be i mal­ver­za­ci­je pri­li­kom spro­vo­đe­nja jav­nih na­bav­ki u Cr­noj Go­ri.

Intervju originalno objavljen u dnevnom listu “Dan”

Objavljeno

Sretna Nova Agencija – Uspostavljanje crnogorske Agencije za sprječavanje korupcije

Na dan 1. 1. 2016. godine, kada je trebalo da bude u potpunosti funkcionalna, Agencija za sprječavanje korupcije zapošljava manje od 50% predviđenog broja službenika, nema adaptirane i opremljene prostorije za rad, niti ispunjene brojne druge preduslove za nesmetano vršenje zakonom definisanih kompleksnih poslova. Tokom njenog uspostavljanja prekršeno je više zakona, uključujući zakone o Državnoj revizorskoj instituciji, sprječavanju korupcije, sprječavanju sukoba interesa, uz ”potencijal” dodatnog kršenja njih nekoliko. Uz to, kontroverzan izbor direktora i jednog člana Savjeta stavio je upitnik na mogućnost ove insitutucije da bude nezavisno i nepristrasno antikorupcijsko tijelo faktički i prije formalnog početka rada.

I drugi koraci u uspostavljanju Agencije izazvali su brojne polemike. Predlog budžeta je utvrđen u minimalnom iznosu koji je definisan Zakonom o sprječavanju korupcije. Direktor je zaobišao zakonsku proceduru i isključio Savjet i Skupštinu iz formulacije nacrta budžeta. Budžetske kategorije su, u najvećoj mjeri, određivane ”paušalno”, budući da je prvo utvrđen predlog budžeta na Vladi pa tek onda usvojena sistematizacija i definisan ukupan broj radnih mjesta. Pravilnik o sistematizaciji bitno odstupa od sugestija eksperata Evropske komisije.

Zainteresovana javnost nije konsultovana tokom procesa izrade podzakonskih akata iz nadležnosti Ministarstva pravde, a nisu usvojeni ni svi akti koje je Savjet Agencije bio u obavezi da odobri. Agenciji tek predstoji ozbiljan posao u vezi sa izradom automatskog sistema za umrežavanje podataka državnih organa.

Od izbora direktora Agencije prisutni su njegovi konstantni pokušaj ograničavanja javnosti rada Savjeta, kao i druge opstrukcije. Izigravanje zakona, slabi kapaciteti, neažurnost u ispunjavanju administrativnih obaveza, kao i ustaljeni obrasci ponašanja rukovodećeg kadra ne daju previše ohrabrenja da nova Agencija može ispuniti zacrtrane ciljeve.

Objavljeno

Reagovanje Instituta alternativa povodom saopštenja Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija

Povodom odgovora Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija (MVPEI) na naše saopštenje ”Kriju izvještaj Evropske komisije o korupciji na lokalnom nivou” želimo da informišemo javnost da je Institut alternativa 3. avgusta 2015. godine dobio od MVPEI odgovor i stav Evropske komisije da su izvještaji ekspertskih misija njeno vlasništvo, ali da će povodom svakog sledećeg zahtjeva odlučiti da li će taj konkretan izvještaj učiniti dostupnim zainteresovanoj strani ili ne. U skladu sa tim, IA se obratio MVPEI 31. decembra 2015. godine tražeći izvještaj ekspertske misije koja se odnosila na korupciju na lokalnom nivou. Odgovarajući na naš zahtjev, MVPEI kaže da je izvještaj označen stepenom tajnosti ”interno” i da ga zbog toga ne možemo dobiti (odgovor MVPEI prilažemo na kraju teksta). Nismo, dakle, dobili informaciju šta je EK odlučila povodom ovog konkretnog izvještaja, već da se zahtjev odbija jer je dokument tajan.

Dodatno, iz navoda ”i pored toga što smo znali da traženi izvještaj još nije završen” nejasno je da li MVPEI ima te ”nezavršene djelove” budući da, ako je odgovor negativan, onda je njihovo obrazloženje trebalo da bude da nisu u posjedu traženog dokumenta.

MVPEI, dalje, nije u odgovoru navelo da je EK kontaktirana, niti da Komisija faktički nije odbila naš zahtjev već da je odgovorila da dokument još nije završen. Najzad, naše reakcija je rukovođena pitanjem ”da li ste sami odlučivali o pristupu dokumentu koje ‘nije Vaše vlasništvo’” budući da upravo takav zaključak proizilazi iz odgovora MVPEI.

Nakon saopštenja MVPEI tražili smo dostavljanje mišljenja EK po našem zahtjevu na upit MVPEI a u vezi sa izvještajem o korupciji na lokalnom nivou (kopiju zahtjeva možete pročitati na kraju teksta), budući da nam ono ranije nije dostavljeno na uvid, niti smo znali da postoji.

IA će nastaviti da instistira na potpunom otvaranju procesa pregovora kako prema nadležnim institucijama, tako i obraćanjima Evropskoj komisiji uz objašnjenje zašto je važno da dozvoli uvid u svoje izvještaje uz zaštitu podataka o ličnosti i istragama.

Jovana MAROVIĆ
Koordinatorka istraživanja

Odgovor MVPEI na zahtjev Instituta alternativa – 13. januar 2016.

Zahtjev Instituta alternativa upućen Ministarstvu 15. januara 2016.

 

Objavljeno

Vlada krije informaciju o stanju lokalnih samouprava

Vlada je nezakonito proglasila tajnim ključni dokument o stanju javnih finansija na lokalnom nivou, a time i sakrila broj zaposlenih u opštinama.

Tražili smo od Vlade Informaciju o stanju javnih finansija na lokalnom nivou, dokument koji je usvojila u julu, ali nije objavljen na Internet stranici Vlade. Dobili smo odgovor da je dokument proglašen tajnim (stepen INTERNO), u skladu sa zakonskom mogućnošću koja predviđa da organ vlasti može ograničiti pristup informaciji ili dijelu informacije, „ako je to u interesu bezbjednosti, odbrane, spoljne, monetarne i ekonomske politike Crne Gore“.

Ovaj dokument ne sadrži samo finansijske podatke o stanju lokalnih finansija, neizmirenim obavezama, dugu, itd. U njemu su najažurniji podaci o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, uključujući javna preduzeća i ustanove, a moguće i o njihovim primanjima. Iako su prethodne informacije objavljivane, ove nema na sajtu Vlade. Čak je ni MUP ne koristi u nacrtu nove Strategije javne uprave, u dijelu koji se odnosi na racionalizaciju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, već se služi zastarjelim i netačnim podacima iz izvještaja o sprovođenju Plana unutrašnje reorganizacije javnog sektora.

Na koji način bi objelodanjivanje ovih informacija „značajno ugrozilo“ interese bezbjednosti, odbrane, spoljne, monetarne i ekonomske politike Crne Gore — je pitanje na koje mi nemamo razuman odgovor, a ne mogu ga imati ni u Vladi. Jedini interes koji može biti ugrožen objavljivanjem ovih informacija je politički interes pojedinih partija čiji predstavnici vode određene lokalne samouprave, jer bi se objavljivanjem ovih podataka pokazao obim novih zapošljavanja i uticaj na lokalne budžete.

Postoji preovlađujući javni interes da se objelodane informacije koji poništava sve namjere Vlade u ovom slučaju. Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisuje obavezno objavljivanje informacija koje ukazuju na „korupciju, nepoštovanje propisa, nezakonito korišćenje javnih sredstava, zloupotrebu ovlašćenja javne funkcije“, što je slučaj sa Informacijom o stanju javnih finansija na lokalnom nivou.

Ne smijemo pristati na to da se najosnovnije informacije o stanju u lokalnim samoupavama kriju. Institut alternativa će pokrenuti upravni spor da bi se ovo rješenje poništilo i Informacija objavila, a apelujemo na Ministarstvo finansija i Vladu da to učine i ranije i odustanu od zloupotreba Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Marko Sošić
Istraživač javnih politika

Tužba koju smo podnijeli Upravnom sudu na rješenje Ministarstva finansija

Objavljeno

Saopštenje: Kriju izvještaj Evropske komisije o korupciji na lokalnom nivou

Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija (MVPEI) odbilo je zahtjev za slobodan pristup informacijama Instituta alternativa (IA) i onemogućilo uvid u podatke o korupciji na lokalnom nivou koje su pripremili eksperti Evropske unije. Ovakva praksa skrivanja važnih informacija negativno utiče na povjerenje građana u institucije sistema koje je ionako na ”klimavim nogama”, ali i na ukupne aktivnosti u borbi protiv korupcije.

Dodatno, rješenje MVPEI po kojem je ovaj izvještaj pod oznakom ”interno” je nastavak zatvaranja procesa pregovora i nije u skladu sa smjernicama Evropske komisije. Naime, MVPEI nas je informisalo u avgustu, takođe u odgovoru na zahtjev za slobodan pristup informacijama, da će Evropska komisija za svaki izvještaj posebno odlučiti da li će ga učiniti dostupnim ili ne. Iako i stav Komisije utiče na transparentnost procesa, bitno je drugačiji u odnosu na odgovor MVPEI. Dakle, nisu svi izvještaji zaštićeni, već Evropska komisija zadržava pravo da odluči o objavljivanju svakog pojedinačno. Odlučujući samostalno o izvještaju koji se odnosi na korupciju na lokalnom nivou, Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija budi dodatnu pozornost u odnosu na sadržaj napisanog i sveprisutnu korupciju u crnogorskim opštinama.

IA još jednom ističe važnost transparentnosti pregovora, kako bi se u jednom visoko participativnom i otvorenom procesu došlo do najboljih rješenja i unapređenja prakse. Osim toga, posebno je problematično što uvid u podatke nemaju ni zainteresovane strane koje su učestvovale na sastancima sa ekspertima Evropske unije, kao što je to bio slučaj sa Institutom alternativa tokom posjete o korupciji na lokalnom nivou. Podsjećamo da smo o ovom problemu u septembru objavili analizu ”Crnogorski pregovori: informacije samo za odabrane”.

Evropska komisija i Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija bi trebalo da omoguće pristup svim izvještajima eskpertskih misija, uz zaštitu ličnih podataka ili podataka o istragama koje su u toku, odnosno koji mogu da štete sprovođenju istih. U protivnom nastavićemo da pitamo: šta to piše u izvještajima ekspertskih misija pa su pod oznakom tajno?

Jovana MAROVIĆ
Koordinatorka istraživanja

Povezane vijesti: Vlada krije podatke, a Marković istinu