Skupština nemoćna pred vladinim kapitalnim budžetom

Skupština je usvojila budžet za 2016. godinu, a poslanici su kroz posebne zaključke, pokušali da dodaju šest novih projekata u kapitalni budžet. Predviđamo da se ništa neće uraditi povodom ovih šest projekata jer postoji sistemski problem u načinu izrade i predstavljanja kapitalnog budžeta, koji onemogućava Skupštinu da stvori obavezu za Vladu u ovom pogledu.

Tokom usvajanja budžeta za 2016. godinu, poslanici su prekinuli sa dugogodišnjom, besmislenom praksom podnošenja amandmana na tekst obrazloženja Zakona o budžetu, kako bi izvršili promjene kapitalnog budžeta. Iako bi amandman bio usvojen, ovim se nije stvarala promjena Zakona niti bilo kakva nova obaveza za Vladu.

Umjesto amandmana, Skupština je ove godine za usaglašene promjene kapitalnog budžeta jednoglasno usvojila zaključke uz Zakon o budžetu, dodajući šest novih projekata. Ova praksa nije nova — i u prethodnim godinama, poslanici su pribjegavali i usvajanju zaključaka uz Zakon o budžetu, kako bi stvorili obavezu za Vladu da sprovede neki kapitalni projekat. Zaključci ne bi bili ispoštovani, a Vlada ne bi navela ni razloge zbog kojih se nije postupilo po zaključku koji je dobio podršku svih poslanika u parlamentu.

Na ovaj problem upozoravali smo na raspravama o budžetu na Odboru za ekonomiju, finansije i budžet, ali i u analizi procesa usvajanja budžeta.

Trenutno je najmanje transparentan dio nacionalnog budžeta onaj koji je za građane najvažniji — kapitalni budžet.

Godišnji Zakon o budžetu ne sadrži listu kapitalnih projekata (ona je samo u obrazloženju). Svi projekti su prikazani zbirno kroz budžete Direkcije za saobraćaj i Direkcije javnih radova, podijeljeni na opšte kategorije kao što su izdaci za lokalnu infrastrukturu, izdaci za građevinske objekte, itd. Samim tim što su poslanici učnili da se određena pozicija u okviru ova dva poglavlja budžeta poveća, to ne znači da će se ispuniti i sama svrha, tj. da će se sprovesti kapitalni projekat koji su predložili.

Poslanici su i o kapitalnom budžetu za 2016. godinu — sa preko 100 projekata na koje odlazi preko 300 miliona eura, koji su objašnjeni na desetak strana obrazloženja zakona — odlučivali bez uvida u plansku i drugu dokumentaciju. Skupština je dostavljanjem kapitalnog budžeta u sklopu ukupnog prijedloga zakona o budžetu dovedena pred svršen čin. zato je pravilnije reći da Skupština samo konstatuje kapitalni budžet, umjesto da ga razmatra i usvaja.

Jedino rješenje je da se promijeni sistemski Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti tako da godišnji Zakon o budžetu obavezno sadrži i član u kojem bi bili nabrojani svi projekti iz kapitalnog budžeta.

Ovo smo predložili kao dopunu Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020, ali nismo naišli na razumijevanje Ministarstva finansija.

Osim ovoga, suštinski korak unaprijed bi bio da se Skupština uključi u proces formulacije kapitalnog budžeta, što je najsmisleniji period da se da doprinos njegovom sadržaju. Kako bi se ova situacija promijenila, potrebno je predvidjeti zakonsku proceduru da se nacrt kapitalnog budžeta dostavlja matičnom odboru Skupštine na upoznavanje, izricanje mišljenja i prijedloga, koje bi Vlada uzela u obzir prilikom finalizovanja prijedloga. Ovo smo predlagali prilikom usvajanja sistemskog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, ali nismo naišli na razumijevanje niti Vlade, niti (što iznenađuje više) poslanika.

Ukratko: ako Skupština želi da suštinski uticaj na najvažniju komponentu godišnjeg budžeta, onda mora da uzme stvar u svoje ruke i izmjenama sistemskog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti sama sebi stvori tu mogućnost. Svi ostali pokušaji, zaključci, promjene obrazloženja i sugestije, ne obavezuju nikoga osim poslanike da konstatuju njihovo nepoštovanje.

Marko Sošić
Istraživač javnih politka

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.