Prema Vladi, građani smetaju organima uprave da ostvare svoju funkciju

Izjava za dnevne novine Dan o izmjenama Zakona o tajnosti podataka:

Zaprepašteni smo sa koliko upornosti i istrajnosti Vlada iz godine u godinu mijenja na gore propise kojima se uređuje pristup informacijama i time onemogućava praćenje rada javne uprave.

Novim Predlogom zakona o tajnosti podataka do kraja je poništen član Ustava kojim je garantovan slobodan pristup informacijama osim izuzetno. Dakle, Ustavom je definisano da se pravo pristupa može ograničiti samo “ako je to u interesu: zaštite života; javnog zdravlja; morala i privatnosti; vođenja krivičnog postupka; bezbjednosti i odbrane Crne Gore; spoljne, monetarne i ekonomske politike.”

Naravno, Ustav nije ni ranije zaustavljao ni Vladu ni Skupštinu, pa Zakon o slobodnom pristupu informacija već propisuje šest neustavnih osnova za odbijanje pristupa informacijama. Ali kao da ni to nije bilo dovoljno da uprava radi kako hoće, sada se propisuje novi, apsolutno arbitran osnov za stavljanje oznake tajnosti na podatak čijim bi se “otkrivanjem nepozvanom licu nastupile ili mogle nastupiti štetne posljedice” (…) “za ostvarivanje funkcije organa”. A ta šteta se ne tiče ni života, ni zdravlja, ni morala, ni privatnosti, ni krivičnog postupka, ni bezbjednosti, odbrane, ekonomije. To je nešto dodatno, nešto nepoznato, mistična opsanost koju mi ne bi shvatili!

Imajući u vidu da se SVAKI dokument odnosi na ostvarivanje funkcije organa, jer u protivnom ne bi ni postojao, ovim je potpuno poništena logika Ustava koji se temelji na razumijevanju da svi “papiri” javne uprave pripadaju građanima zbog kojih javna uprava postoji i koji je finansiraju. Ovim izmjenama će se olakšati sprovođenje apsolutne samovolje organa u odlučivanju šta javnost ima pravo da zna i implicira se da organi imaju neku svrhu postojanja koju građani ne mogu da pojme. Odnosno, da građani smetaju organima da ostvare svoju funkciju.

I do sada je bila prisutna praksa da se rad javne uprave na ovakav način mistifikuje i predstavlja složenim i isuviše apstraktnim da bi ga javnost shvatila pa je ovo samo novi, pojednostavljeni način da se Vlada manje bavi pritiskom javnosti da transparentnije i odgovornije sprovodi svoje funkcije.

Imajući u vidu da za informacije označene u skladu sa ovim članom zakona nema obaveze sprovođenja testa štetnosti, dodajući tome neažurnost Upravnog suda i njegovo uporno odbijanje da donosi meritorne odluke u odnosu na nezakonite odluke organa, ovim zakonskim rješenjem krug se zatvara a uprava proklamuje da je javnost više neće uznemiravati svojim zapitkivanjem šta i kako radi.

Dina Bajramspahić,

istraživačica javnih politika u IA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *