Samo tri ministarstva najavila planirane javne rasprave za ovu godinu

Samo pet ministarstva je ispunilo zakonsku obavezu objave programa rada, dok su samo tri objavila spisak akata koji će biti na javnoj raspravi ove godine.

Iz godine u godinu, Vlada i ministarstva se ne popravljaju u stvaranju uslova za učešće javnosti u kreiraju javnih politika u Crnoj Gori.

Najprije je Vlada, na sjednici održanoj 6. februara, utvrdila Program rada za ovu godinu. Taj dokument ni ove godine nije pripremljen transparentno i participativno, iako Institut alternativa (IA) već godinama daje preporuku da ovaj najvažniji akt za određivanje prioriteta rada Vlade treba da bude otvoren za sugestije javnosti. Konsultacije bi trebalo organizovati najkasnije u decembru za svaku narednu godinu i prikupiti ideje građana/ki o čemu bi Vlada trebalo da se posveti u predstojećoj godini.

Međutim, osim što je nemoguće uticati na prioritete rada Vlade, sa planovima i obavezama ministarstava se nije moguće ni blagovremeno upoznati.

Na današnji dan (6. mart), od 17 ministarstava, svega pet je objavilo Program rada za ovu godinu u skladu sa obavezom iz Zakona o državnoj upravi. To su učinili Ministarstvo javne uprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je Ministarstvo održivog razvoja i turizma objavilo trogodišnji program rada koji se odnosi na 2019-2021, u oktobru 2019. godine.

Situacija je još lošija kada je u pitanju spisak zakona i strategija koji će biti na javnoj raspravi tokom ove godine. Spiskove su do današnjeg dana objavila samo tri ministarstva, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo javne uprave i Ministarstvo pravde.

Uredbom koja uređuje sprovođenje javnih rasprava propisana je obaveza ministarstava da na svojoj internet stranici i portalu e-uprave, u roku od 15 dana od dana donošenja godišnjeg programa rada, objave spisak zakona i strategija o kojima će u njihovoj pripremi sprovesti javnu raspravu, kratko objašnjenje potrebe za donošenjem zakona ili strategije i druge informacije od značaja za pripremu zakona, odnosno strategije.

Sve navedeno ukazuje na nezainteresovanost ministarstava da omoguće javnosti da pruži kvalitetan doprinos u kreiraju politika koje su od važnosti za život svih građana i građanki. Prvi preduslov za konsultovanje javnosti je planiranje i obavještavanje javnosti o prioritetima i obavezama. Kada još uzmemo u obzir masovna odbijanja svih pristiglih komentara zainteresovane javnosti, jasno je zašto iz godine u godinu motivisanost građana da se uključe u javne rasprave opada.

Tim IA

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.