Samo pet ministarstva je ispunilo zakonsku obavezu objave programa rada, dok su samo tri objavila spisak akata koji će biti na javnoj raspravi ove godine.
Iz godine u godinu, Vlada i ministarstva se ne popravljaju u stvaranju uslova za učešće javnosti u kreiraju javnih politika u Crnoj Gori.
Najprije je Vlada, na sjednici održanoj 6. februara, utvrdila Program rada za ovu godinu. Taj dokument ni ove godine nije pripremljen transparentno i participativno, iako Institut alternativa (IA) već godinama daje preporuku da ovaj najvažniji akt za određivanje prioriteta rada Vlade treba da bude otvoren za sugestije javnosti. Konsultacije bi trebalo organizovati najkasnije u decembru za svaku narednu godinu i prikupiti ideje građana/ki o čemu bi Vlada trebalo da se posveti u predstojećoj godini.
Međutim, osim što je nemoguće uticati na prioritete rada Vlade, sa planovima i obavezama ministarstava se nije moguće ni blagovremeno upoznati.
Na današnji dan (6. mart), od 17 ministarstava, svega pet je objavilo Program rada za ovu godinu u skladu sa obavezom iz Zakona o državnoj upravi. To su učinili Ministarstvo javne uprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je Ministarstvo održivog razvoja i turizma objavilo trogodišnji program rada koji se odnosi na 2019-2021, u oktobru 2019. godine.
Situacija je još lošija kada je u pitanju spisak zakona i strategija koji će biti na javnoj raspravi tokom ove godine. Spiskove su do današnjeg dana objavila samo tri ministarstva, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo javne uprave i Ministarstvo pravde.
Uredbom koja uređuje sprovođenje javnih rasprava propisana je obaveza ministarstava da na svojoj internet stranici i portalu e-uprave, u roku od 15 dana od dana donošenja godišnjeg programa rada, objave spisak zakona i strategija o kojima će u njihovoj pripremi sprovesti javnu raspravu, kratko objašnjenje potrebe za donošenjem zakona ili strategije i druge informacije od značaja za pripremu zakona, odnosno strategije.
Sve navedeno ukazuje na nezainteresovanost ministarstava da omoguće javnosti da pruži kvalitetan doprinos u kreiraju politika koje su od važnosti za život svih građana i građanki. Prvi preduslov za konsultovanje javnosti je planiranje i obavještavanje javnosti o prioritetima i obavezama. Kada još uzmemo u obzir masovna odbijanja svih pristiglih komentara zainteresovane javnosti, jasno je zašto iz godine u godinu motivisanost građana da se uključe u javne rasprave opada.
Tim IA
