Ključni izazovi strateškog planiranja u Crnoj Gori

PrintFriendly and PDF

Panel diskusija ”Ključni izazovi strateškog planiranja u Crnoj Gori” okupila je 30 učesnika, od kojih osam iz civilnog društva i 22 predstavnika državnih organa.

Tokom diskusije, ukazano je da u Crnoj Gori postoji preko 120 strategija. Primjena mnogih od njih nije razrađena pratećim Akcionim planom, dok samo jedna strategija na sistematičan način prikazuje finansijske troškove neophodne za njenu realizaciju. Očekuje se da će izmijenjeni pristup u donošenju Zakona o budžetu Crne Gore, koji će sadržati finansijske procjene na trogodišnjem nivou, olakšati planiranje troškova za primjenu strategija. Iako u većoj mjeri treba koristiti mogućnost međunarodnih donacija, sa strane Instituta alternativa, naglašena je potencijalna opasnost od prevelike zavisnosti od stranih donatora prilikom planiranja i sprovođenja strategija.

U toku je priprema podzakonskog akta koji će utvrditi smjernice za strateško planiranje za sva ministarstva. Međutim, primjena startegija jednako je važna kao njihovo formulisanje. Stoga, treba izbjeći opasnost od “formalizma” u ocjeni ispunjenosti kriterijuma za pojedine elemente Strategija. Kreiranje javnih politika ne treba posmatrati izolovano od ostalih faza – naročito primjene, monitoringa i evaluacije. U skladu sa tim, na događaju je istaknuto da najbolja Strategija nije ona koja je najbolje napisana, već ona koja je najbolje sprovedena, koja odgovara na potrebe građana i omogućava ostvarivanje ciljeva uz najefikasnije trošenje sredstava.

Ukazano je i na sam proces pripreme strategija u Crnoj Gori. Nejasan je mandat radnih grupa i one se suočavaju sa kompleksnim zadatkom istovremene procjene učinka prethodnih javnih politika u datoj oblasti, definisanjem problema, razmatranjem različitih opcija itd. Iz Instituta alternativa je ukazano i da je izostalo obrazloženje zašto je Predlogom izmjena Zakona o državnoj upravi  predloženo ograničenje za sprovođenje javnih rasprava prilikom definisanja strategija iz oblasti bezbjednosti i odbrane i godišnjeg budžeta; i u vanrednim, hitnim ili nepredvidljivim okolnostima.

Drugi akteri, naročito lokalne samoprave i Skupština, ne bi trebalo da budu izuzeti iz šireg okvira planiranja i primjene Strategija, dodatno je istaknuto.

Panel diskusija organizovana je u okviru projekta ”Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”, koji finansiraju Evropska unija u okviru programa podrške razvoju lokalnih organizacija civilnog društva i Balkanski fond za demokratiju (BTD), projekat Njemačkog Maršalovog fonda SAD (GMF).

Facebook Twitter Email