Mjesec: Septembar 2023.

Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu – WeBER 3.0 je regionalni projekat koji traje tri i po godine, vrijedan 1.444.451 eura, finansiran od strane Evropske unije, koju predstavlja Evropska komisija, a sufinansiran od strane Austrijske razvojne agencije. Period implementacije projekta je februar 2023 – jul 2026.

Za Program malih grantova je izdvojeno ukupno 280.000 eura za podršku do 20 grantova, svaki u vrijednosti do 14.000 eura, od čega 4 u BiH, 4 u Srbiji, 3 u Albaniji, 3 u Sjevernoj Makedoniji, 3 na Kosovu, i 3 u Crnoj Gori. Trajanje dodijeljenih grantova biće do 15 mjeseci. Opšti cilj Programa malih grantova odgovara specifičnom cilju 3 projekta: Osnažiti učešće lokalnih inicijativa i OCD i povećati učešće građana u RJU na lokalnom nivou.

Podnosioci treba da dostave svoj prijedlog projekta i traženu dokumentaciju putem e-mail-a na weber.grants@thinkforeurope.org i Cc: stefan.radojcic@cep.org.rs. E-mail podnosilaca iz Crne Gore mora da sadrži oznaku “CfP #WeBER-G-03: Crna Gora_Aplikacija” u naslovu mejla.

Rok za podnošenje projektnih prijava je 28. decembar 2023.

Pitanja za pojašnjenje mogu se poslati e-poštom najkasnije do 30. oktobra 2023. godine na e-mail adrese: weber.grants@thinkforeurope.org i Cc: stefan.radojcic@cep.org.rs. Naslov e-pošte mora sadržati: „CfP #WeBER-G-03: (zemlja)_Pitanja za pojašnjenje“. Pojašnjenja za pitanja primljena nakon ovog datuma neće biti pružena. Na primljena pitanja neće se davati pojedinačni odgovori. Pojašnjenja za sva pristigla pitanja biće objavljena u okviru jednog dokumenta na www.par-monitor.org do 17. novembra 2023. godine.

Informativni sastanci za zainteresovane kandidate će biti organizovani putem Zoom-a, u sedmici između 16-20. oktobra 2023.

Konkursna dokumentacija (preuzimanje)

Istraživanje otvorenosti budžeta (Open Budget Survey), koje se sprovodi još od 2006. godine, po prvi put će uključiti Crnu Goru i rangirati je među 125 država po stepenu otvorenosti budžeta.

U saradnji sa Međunarodnim budžetskim partnerstvom sa sjedištem u Vašingtonu, Institut alternativa sprovodi istraživanje otvorenosti budžeta za Crnu Goru.

Kao jedino uporedno, nezavisno i redovno istraživanje otvorenosti budžeta, Indeks otvorenosti budžeta rangira države prema njihovom nivou transparentnosti, odgovornosti i participativnosti u nacionalnim budžetskim procesima. Indeks budžetske transparentnosti zemlje ocjenjuje pristup javnosti pravovremenim i sveobuhvatnim informacijama o budžetu, stepen do kojeg vlade uključuju javnost u donošenje i praćenje budžetskih odluka, kao i ulogu i djelotvornost parlamenta i vrhovne revizorske institucije u budžetskom procesu.

Institut alternativa je partner iz civilnog društva za Crnu Goru i mi sprovodimo početno istraživanje u svim dimenzijama indeksa. U toku 2016. godine, nezvanično smo sproveli ovo istraživanje, uz dozvolu IBP-a, ali ne i kao dio zvaničnog projekta, što je ovog puta omogućeno uz podršku Evropske unije.

Očekuje se da rezultati budu objavljeni početkom naredne godine.

Neophodno je dalje unapređenje kapaciteta korisnika IPA sredstava, odnosno javne administracije, za apsorpciju sredstava, integrisanje rodne perspektive u dizajn projekata i konsultovanje nevladinih organizacija u tom procesu, kazala je Nikoleta Pavićević iz Instituta alternativa

Regionalni forum ”Rodna ravnopravnost u procesu pristupanja EU” organizovan je od strane NVO Reactor – Research in Action u Skoplju, 12. septembra 2023. godine. Cilj panela na kojem je učestvovala istraživačica javnih politika u Institutu alternativa, Nikoleta Pavićević, bila je diskusija o relevantnosti rodno odgovornih nacionalnih politika za pristupanje EU, kao i razmjena dobrih praksi unapređenja rodne ravnopravnosti kroz proces pristupanja.

Tokom panela, Nikoleta je predstavila ključne nalaze i preporuke koje su proizašle iz analize IA IPA III akcionih dokumenata, kao i analize kapaciteta administracije da integriše rodnu perspektivu i iskoristi sredstva za osnaživanje žena i djevojčica u Crnoj Gori. ”Analiza je pokazala relativno spor tempo pripreme i sprovođenja projekata od strane naše administracije kada je riječ o IPA III sredstvima. Da ilustrujem, od 16 planiranih projekata za 2021. i 2022. godinu, samo pet predloga je pripremljeno i dostavljeno Evropskoj komisiji”, ukazala je Nikoleta.

Rodna analiza nije pravilno integrisana u ciljeve projekata, aktivnosti, indikatore, monitoring i evaluaciju, te da projekti neće doprinijeti osnaživanju žena i djevojčica, kako je predviđeno Akcionim planom za rodnu ravnopravnost EU (GAP III). Pavićević je dodala da nedostaju i podaci o konsultacijama sa nevladinim organizacijama i ekspertima za orodnjavanje javnih politika, kao i značajan nedostatak rodno raščlanjenih podataka. Tako na primjer, postoje IPA projekti u oblasti poljoprivrede u kojima se navodi koliko je poljoprivrednih gazdinstava, ali nema podataka o broju žena vlasnica ovih gazdinstava, niti se projektom predviđa podrška njima.

Pavićević, koja je koordinirala projektom ”Rana integracija za rodnu ravnopravnost” je kazala da je u okviru projekta IA održao obuku o integrisanju rodne perspektive u IPA programiranje, te da je to prva obuka u Crnoj Gori u toj oblasti. ”Obuka je organizovana kako bismo podigli svijest nadležnima za IPA programiranje u ministarstvima o važnosti javnih politika koje su efikasnije i bolje usmjerene ka svim kategorijama društva, ali i upozorili da će to postati uslov – s obzirom da je Akcionim planom za rodnu ravnopravnost (GAP III) predviđeno da 85% spoljne podrške EU mora imati integrisanu rodnu perspektivu.”

Na panelu je zaključeno da je neophodna dalje izgradnja kapaciteta administracije za apsorpciju sredstava, kao i za sprovođenje rodne analize, te za uključivanje rodne perspektive u ciljeve, aktivnosti, indikatore. Dodatno, potrebno je veće uključivanje nevladinih organzacija u proces pripreme akcionih dokumenata kako bi se njihov glas čuo, kao i da je neophodna stroža kontrola od strane EU da bi se obezbijedilo da ovi projekti zaista doprinose rodnoj ravnopravnosti.

Osim naše Nikolete, na panelu su govorili/le Mladenka Tešić, programska menadžerka za ljudska prava i demokratizaciju (Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori), Saša Lesković, ekspertski savjetnik (Agencija za rodnu ravnopravnost Bosne i Hercegovine), Ajša Adrović Beslagić (Delegacija EU u Bosni i Hercegovini), Gordana Stefkovska, projektna menadžerka (UN Women Sjeverna Makedonija), Ines Lejskaj, izvršna direktorica (AWEN).

Forum je organizovan od strane EQUAPRO koalicije, u okviru projekta ”Unapređenje rodne ravnopravnosti u procesu pristupanja EU” čiji je cilj unapređenje regionalne saradnje između organizacija civilnog društva koje rade na zagovaranju i monitoringu uvođenja rodne ravnopravnosti u proces pristupanja EU. Projekat sufinansiraju EU i Švedska, a sprovode ga šest partnerskih organizacija: Reactor – Research in Action – Sjeverna Makedonija, Centar za ženska prava (Crna Gora), ”Prava za sve” – BiH, AWEN – Albania, Mreža žena Kosova.

Šest partnerskih organizacija u okviru projekta „Pokretači civilnog društva za reformisanu javnu upravu (WeBER 3.0)“ okupilo se 18. i 19. septembra u Petrovcu da radi na unapređenju praćenja reforme javnih uprava na Zapadnom Balkanu.

Ovaj događaj okupio je 11 učesnika, predstavnike i predstavnice Think for Europe mreže (Institut za evropske politike – Skoplje, Institut za demokratiju i medijaciju – Tirana, Grupa za pravne i političke studije – GPPS Priština, Vanjskopolitička inicijativa – VPI Sarajevo, Institut alternativa – Podgorica), uz Centar za evropske politike (CEP) koji je vodeća organizacija u implementaciji ovog projekta.

Učesnici i učesnice su dva dana radili na reviziji metodologije i smjernicama za rješavanje lokalnih pitanja reforme javne uprave u sektorskim politikama. Jesper Johnson, predstavnik glavnog međunarodnog partnera WeBER 3.0 projekta, SIGMA/OECD, predstavio je revidirane principe i metodologiju za praćenje reforme javne uprave.

WeBER 3.0 projekat za glavni cilj ima da dodatno osnaži organizacije civilnog društva da doprinesu transparentnijoj, otvorenijoj, odgovornijoj administraciji koja će biti fokusirana na građane, a time i administraciji koja je usklađenija sa EU u regionu Zapadnog Balkana.