Objavljeno

Istraživanje javnog mnjenja: Srednja ocjena za usluge na lokalnom nivou

Od javnih usluga, građani najčešće koriste usluge opština, ali smatraju da kvalitet usluga koje pruža lokalna uprava nije naročito dobar.

Uslugama opština, na skali od 1 do 10, građani daju peticu, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Instituta alternativa sprovela agencija IPSOS, u okviru projekta “Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”.

Od ukupnog broja ispitanika, svaki četvrti građanin je imao iskustva sa lokalnom upravom, i u načelu su građani, prema istraživanju, u najvećem broju koristili usluge opština.

Uprkos osrednjoj ocjeni koju daju uslugama opština, 17% građana koji su imali iskustvo sa lokalnom upravom ima ekstremno negativan stav prema uslugama javne uprave.

Građani južnog regiona bolje ocjenjuju kvalitet usluga na lokalnom nivou. Na drugoj strani, brojniji su građani sa najvišim nivoom obrazovanja, koji smatraju da se kvalitet pružanja usluga na lokalnom nivou pogoršao (24%).

Iako je veći broj građana koji imaju malo, srednje ili veliko povjerenjeu u lokalnu upravu, u odnosu na one koji uopšte nemaju povjerenja (18%), među nezaposlenim građanima percepcija je naročito loša. Naime, nezaposleni građani imaju malo ili nimalo povjerenja u lokalnu upravu (njih 52%) .

Cilj Instituta alternativa i mreže nevladinih organizacija “Naša uprava”, koju smo oformili u okviru ovog projekta, bio je da dodatno osvijetli stavove u odnosu na javne usluge na lokalnom nivou, s obzirom na to da se reforma javne uprave često svodi na reformu državne uprave, dok ključni podaci o opštinama, koje vrše poslove od najneposrednijeg značaja za građane, izostaju.

Prikupljanje podataka za istraživanje, koje je sprovela Agencija IPSOS, trajalo je od 10. do 16. februara 2017. godine. U okviru kvantitativnog istraživanja, ispitano je 1.027 građana Crne Gore starosti 18 ili više godina.

Projekat “Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”, sporovodi Institut alternativa u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo i nevladinim organizacijama Bonum, Natura i Novi Horizont, uz podršku Evropske unije.

Pratite mojauprava.me za više informacija!

Tim Instituta alternativa

Objavljeno

Saopštenje: Ubrzati reformu policije

Rezultat realizacije Strategije razvoja Uprave policije daleko je od zadovoljavajućeg – više od 60% predviđenih obaveza nije ispunjeno.

Strategija je na prvi pogled sveobuhvatna, jer predviđa aktivnosti u ključnim oblastima za reformu policijske službe, kao što su borba protiv kriminala, bezbjednost građana, borba protiv korupcije i bolje upravljanje ljudskim kapacitetima. Međutim, ova Strategija nije previše ambiciozna, a predviđa i određeni broj mjera koje su zapravo ono što već predstavlja svakodnevni rad policije, što je u tom dijelu obesmišljava. Osim što je stepen realizacije mjera zadovoljavajući jedino ako posmatramo tehničke mjere, prvi pomaci su se desili na planu upravljanja ljudskim resursima.

Policija i dalje ima problema u upravljanju ljudskim resursima, a i građani vjeruju da su “veze” i dalje problem: skoro polovina građana Crne Gore smatra da se kadar u policiji zapošljava pomoću političkih veza, a ne na osnovu svojih zasluga. U više strateških dokumenata Ministarstva unutrašnjih poslova i Uprave policije je prepoznato da nedostaju tačne procjene o potrebnom broju službenika, ali i drugi nedostaci, kao što su nejasno uređene šanse za napredovanje, i nepostojanje planske upisne politike na Policijskoj akademiji, što se kasnije negativno odražava na MUP i UP.

Međutim, i ono što u strateškim dokumentima ispravno prepoznato kao problem, još uvijek nije riješeno. Važećom strategijom predviđeno je da se donese petogodišnja projekcija potrebnog broja policijskih službenika sa završenom Policijskom akademijom, što nije realizovano do kraja protekle godine. Dakle, upravljanje ljudskim resursima u najbrojnijem organu naše uprave se i dalje dešava spontano i neplanski.

Podsjećamo da je i Evropska komisija u Izvještaju o Crnoj Gori za 2016. godinu kao bitno pitanje u policiji navela potrebu da se cjelokupan proces reforme nastavi obezbjeđivanjem centralizovanog procesa transparentnog zapošljavanja. U tom smislu, pozitivan pomak u proteklom periodu predstavlja formiranje posebne Službe koja će se starati o upravljanju ljudskim resursima, planiranju obuka službenika i praćenju karijernog sistema.

Osim racionalizacije prekobrojne policijske službe, kojoj nedostaju specijalizovani kadrovi, Uprava policije u nastavku godine mora da pojednostavi svoju strukturu smanjivanjem broja rukovodilaca i broja centara bezbjednosti, kako bi poboljšala internu komunikaciju, realizaciju zadataka i time doprinijela efikasnosti u radu.

Aleksandra Vavić
Istraživačica javnih politika

Objavljeno

Istraživanje javnog mnjenja: Problemi u upravi brojni, uprkos osrednjem povjerenju

 

Neregularno zapošljavanje, neefikasnost i korupcija su ključni problemi javne uprave, smatraju građani Crne Gore.

Kao najveći problem javne uprave, građani izdvajaju zapošljavanje „preko veze“. Svaki drugi građanin smatra da je ovo jedan od problema (51%), a svaki peti da je najveći problem (22%). Zapošljavanje „preko veze“ kao problem je češće istaknuto u sjevernom regionu (34%), u ruralnim područjima (31%), a naročito smeta i nezaposlenima (33%).

Ovo je dio rezultata istraživanja javnog mnjenja, koje je za potrebe Instituta alternativa uradila Agencija IPSOS, u okviru projekta “Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”.

Najveću važnost petina građana pridaje i neefikasnosti javne uprave (21%). Zanimljivo je da je neefikasnost ključni problem za građane u centralnom regionu (27%) i u urbanim djelovima (26%).
Korupcija u javnoj upravi je treći problem koji građani naročito izdvajaju: 39% građana je nabrojalo korupciju kao jedan od gorućih problema. U ruralnim predjelima se korupcija češće prepoznaje kao problem (50%), nego neefikasnost.

Korupcija u javnoj upravi je treći problem koji građani naročito izdvajaju: 39% građana je nabrojalo korupciju kao jedan od gorućih problema. U ruralnim predjelima se korupcija češće prepoznaje kao problem (50%), nego neefikasnost.

Skoro polovina građana smatra da Vlada neće ni do 2020. godine riješiti ključne probleme javne uprave (47%). Manje je onih koji smatraju da će Vlada uspjeti da se izbori sa problemima javne uprave (38%), dok zanemarljiv broj smatra da javna uprava nema velike probleme.

Vlada je Strategijom reforme javne uprave za period 2016-2020. godine, sebi za cilj postavila stvaranje efikasne i servisno opredijeljene javne uprave, koju karakteriše rast povjerenja građana u njen rad.

Institut alternativa je u okviru ovog projekta dao doprinos utvrđivanju trenutnog stanja kada je u pitanju povjerenja građana u javnu upravu. Prema rezultatima istraživanja, preko 40 odsto građana ima veliko ili srednje povjerenje u državnu i lokalnu upravu, dok 18, odnosno 19 procenata uopšte nema povjerenja. Malo povjerenje u državnu i lokalnu upravu ima 23%, odnosno 24% građana.

Prikupljanje podataka za istraživanje, koje je sprovela Agencija IPSOS, trajalo je od 10. do 16. februara 2017. godine. U okviru kvantitativnog istraživanja, ispitano je 1.027 građana Crne Gore starosti 18 ili više godina.

Projekat “Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”, sporovodi Institut alternativa u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo i nevladinim organizacijama Bonum, Natura i Novi Horizont, uz podršku Evropske unije.

Pratite mojauprava.me za više informacija!

Tim Instituta alternativa

Objavljeno

Produžen rok za prijavu: Poziv za OCD – Nacionalna radna grupa za praćenje reforme javne uprave

Institut Alternativa, u ime regionalne mreže Think for Europe Network (TEN) a u okviru WeBER projekta, poziva sve zainteresovane organizacije civilnog društva (OCD) iz Crne Gore da se uključe u osnivanje, a potom i u rad Nacionalnih radnih grupa (NRG) za praćenje reforme javne uprave (RJU) u državama Zapadnog Balkana (ZB).

Nacionalna radna grupa je nacionalni konsultativni mehanizam koji ima za cilj da uključi civilno društvo u dijalog sa predstavnicima nadležnih organa o osmišljavanju i praćenju RJU na Zapadnom Balkanu (ZB). NRG se osnivaju u svakoj od država ZB, kao dio šireg konsultativnog mehanizma za dijalog o RJU – regionalne WeBER platforme, osnovane u Podgorici, novembra 2016. godine.
NRG obezbjeđuju da dijalog o RJU uključi civilno društvo na svim nivoima, kroz učešće OCD koje su aktivne kako na nacionalnom tako i na nivou gradova i opština. Članstvo u NRG je otvoreno za sve zainteresovane OCD.
Kako bi Vaša organizacija postala članica NRG potrebno je da nam pošaljete izjavu o zainteresovanosti za pristupanje u kojoj navodite prethodno iskustvo organizacije u aktivnostima koje se tiču RJU, kao i da popunite upitnik za procjenu potreba OCD u vezi sa učešćem u procesu RJU (link ka upitniku se nalazi u Pozivu).

Prijavljivanje za učešće u radu Nacionalnih radnih grupa je produžen i traje do 24. marta!

Poziv organizacijama civilnog društva da učestvuju u osnivanju i radu NRG

Konceptni dokument o NRG za reformu javne uprave

Objavljeno

Saopštenje: Agencija da informiše javnost kako funkcioneri prijavljuju i pravdaju prihode i imovinu

Institut alternativa uputio je preporuke Agenciji za sprječavanje korupcije koje su primarno usmjerene na unaprjeđenje informisanja javnosti Agencije o njenim aktivnostima, a naročito u dijelu kontrole imovinskih kartona javnih funkcionera i državnih službenika i ishodu kontrola.

Razlog tome je, primarno, slaba vidljivost rezultata rada Agencije tokom 2016. godine. Naime, veliki broj odluka i mišljenja koje Agencija donosi nalazi se na njenoj Internet prezentaciji, ali ne postoje sistematizovani podaci o aktivnostima Agencije koji bi omogućili uvid zainteresovanoj javnosti u to šta Agencija radi, kakvi su njeni rezultati i da li oni doprinose efikasnoj borbi protiv korupcije.

Preporuke su, u prvom redu, usmjerene na unaprjeđenje kontrole imovinskih kartona javnih funkcionera i državnih službenika, a naročito na povećanje transparentnosti podataka o sprovedenim kontrolama.

Naime, Agenciji smo preporučili da informiše javnost o tome čije je imovinske kartone kontrolisala i da li je i kakve nepravilnosti utvrdila, za svakog funkcionera pojedinačno, imenom i prezimenom. Odnosno, smatramo da javnost treba da zna ko nije uredno prijavio prihode i imovinu i šta je Agencija po tom pitanju preduzela. Ove podatke treba objaviti po okončanju postupka koji se vodi pred Agencijom ili drugim organima nadležnim za procesuiranje ovakvih slučajeva po nalazima Agencije.

Preporučili smo i da Agencija objavljuje podatke o kontrolama imovinskih kartona u kojima je provjeravala osnov sticanja imovine, odnosno tražila dodatna izjašnjenja i dokumentaciju od javnih funkcionera za imovinu koju posjeduju. Preciznije – kome je Agencija tražila dodatna izjašnjenja i dokumentaciju, za koju pokretnost ili nepokretnost i da li je funkcioner uspio da «opravda» njeno posjedovanje. Ukoliko nije, javnost treba to da zna, ali i da ima uvid u to šta je Agencija iz svoje nadležnosti u tom slučaju preduzela. Samo se ovako javni funkcioneri, ali i Agencija čiji je zadatak da ih kontroliše, mogu pozvati na odgovornost pred građanima koji plaćaju njihov rad i funkcionisanje.

Imajući u vidu ograničenje iz Zakona o sprječavanju korupcije koje onemogućava Agenciji da objavi odluke kojima se utvrđuje da javnih funkcioner nije povrijedio odredbe ovog Zakona, preporučili smo Agenciji da po takvim donijetim odlukama javnim funkcionerimatraži saglasnost za objavljivanje odluka i objavi informaciju o tome kome je tražila saglasnost i ko joj je takvu saglasnost dao, a ko ne. Smatramo da je ovo izuzetno važno s aspekta integriteta službenika koji kontrolišu imovinske kartone kao i cijele Agencije, ali i integriteta javnih funkcionera, naročito ako bi se naknadno utvrdilo da taj funkcioner jeste povrijedio odredbe Zakona. Takođe, smatramo i da ne postoji razlog koji bi bilo kog javnog funkcionera opredijelio da sakrije dokument kojim se utvrđuje da su njegovi prihodi i imovina zakonito stečeni i uredno prijavljeni.

Ostale preporuke usmjerene su i na unaprjeđenje zaštite zviždača, kontrole finansiranja političkih subjekata i jačanje integriteta u javnom sektoru.

Ana Đurnić
Istraživačica javnih politika

Ovdje možete preuzeti Preporuke za unaprijeđenje rada Agencije za sprječavanje korupcije tokom 2017. godine i Komentare Instituta alternativa na Predlog Plana rada Agencije za sprječavanje korupcije za 2017. godinu u cjelosti.

Preporuke smo pripremili i uputili Agenciji za sprječavanje korupcije u okviru projekta “Ka efikasnijoj borbi protiv korupcije”, koji IA sprovodi uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije. Misljenja i stavovi izneseni u dokumentima ne odražavaju nužno stavove i mišljenja Ambasade Kraljevine Holandije.

Objavljeno

Intervju: Politički uticaj koči reformu

Vla­da do 2020. go­di­ne pla­ni­ra da sma­nji broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru za 5.000 lju­di, a po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji je ne­mo­gu­će iz­bje­ći, jer ključ­nim in­sti­tu­ci­ja­ma – mi­ni­star­stvi­ma, ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan“ is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va Mi­le­na Mi­lo­še­vić. Ona je upo­zo­ri­la da za­po­šlja­va­nje po osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, te da re­for­ma pred­vi­đa sa­mo „ko­zme­tič­ke mje­re“.

Mi­lo­še­vi­će­va je na­ve­la da stav o glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra uglav­nom pro­iz­i­la­zi iz či­nje­ni­ce da ovaj sek­tor, pre­ma po­sled­njim do­stup­nim po­da­ci­ma, za­po­šlja­va oko 56.000 lju­di, is­ti­ču­ći da je u pot­pu­no­sti oprav­dan.

Ipak, In­sti­tut al­ter­na­ti­va je če­sto mo­rao da za­mi­je­ni dr­žav­ne or­ga­ne u za­htjev­nom po­slu pre­bro­ja­va­nja za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi i u jav­nom sek­to­ru uop­šte. Pri­mje­ra ra­di, ne po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih u tzv. agen­ci­ja­ma i u jav­nim pred­u­ze­ći­ma.

In­for­ma­ci­je o za­po­sle­ni­ma na lo­kal­nom ni­vou ta­ko­đe su pro­gla­ša­va­ne taj­nom. To go­vo­ri sa­mo o raz­mje­ra­ma pro­ble­ma, za či­je rje­ša­va­nje mi ne­ma­mo po­u­zda­ne po­čet­ne po­dat­ke – uka­za­la je ona.

Do­da­je da se po­li­ti­ka za­po­šlja­va­nja u Cr­noj Go­ri uglav­nom te­me­lji na raz­mje­ni rad­nih mje­sta za od­re­đe­nu ko­rist, te da sa­mim tim ni­je ute­me­lje­na na ana­li­zi po­tre­ba i stvar­nom op­se­gu po­slo­va od­re­đe­nih in­sti­tu­ci­ja i usta­no­va.

– Otud i ču­ve­ni pri­mje­ri lo­kal­nih cen­ta­ra za kul­tu­ru ko­ji su za­po­šlja­va­li i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­po­sle­nih, vi­še ne­go či­ta­va mi­ni­star­stva – pod­sje­ti­la je ona.

Upr­kos oči­toj glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra, Mi­lo­še­vić uka­zu­je da s dru­ge stra­ne ima­mo si­tu­a­ci­ju da je u dr­žav­noj upra­vi pred­vi­đe­no rad­nih mje­sta za vi­še od 2.000 iz­vr­ši­la­ca, ne­go što ih je tre­nut­no za­po­sle­no.

– Da­kle, upr­kos to­me što če­sto ču­je­mo da je na­ša upra­va glo­ma­zna, Vla­da i Upra­va za ka­dro­ve odo­bra­va­ju pra­vil­ni­ke ko­ji­ma je pred­vi­đe­no vi­še rad­nih mje­sta ne­go što je mo­gu­će po­pu­ni­ti – is­ti­če ona.

Mi­lo­še­vić do­da­je da ova­kva prak­sa du­go­roč­no ni­je odr­ži­va.

– Sa­da­šnje na­mje­re Vla­de su da se, na ni­vou či­ta­vog jav­nog sek­to­ra, broj za­po­sle­nih do 2020. go­di­ne sma­nji za 4.000 do 5.000. Pod pri­ti­skom jav­nog du­ga, do ne­kog sma­nje­nja će vje­ro­vat­no mo­ra­ti da do­đe, ali osta­je ne­ja­sno ka­ko će se to sma­nje­nje spro­ve­sti, spo­ra­zum­no ili uki­da­njem rad­nih mje­sta. Da li će­mo po­no­vo bi­ti us­kra­će­ni za kva­li­te­tan ka­dar ona­mo gdje nam je po­tre­ban, da ra­di na raz­voj­nim za­da­ci­ma i pri­mje­ni ključ­nih re­for­mi – kon­sta­to­va­la je Mi­lo­še­vić.

Pod­sje­ća da se sa re­for­mom jav­ne upra­ve i do­no­še­njem pr­vog stra­te­škog do­ku­men­ta kre­nu­lo još 2003. go­di­ne. Sma­tra da je vre­me­na i do sa­da bi­lo na pre­tek, ali da se odu­go­vla­či­lo sa pri­mje­nom od­re­đe­nih mje­ra.

– To se oči­ta­va i u Stra­te­gi­ji za re­for­mu jav­ne upra­ve do 2020. go­di­ne, ko­ja je „pre­pi­sa­la“ ili pre­u­ze­la ne­ke mje­re, ko­je su ra­ni­je osta­le ne­re­a­li­zo­va­ne. Do sa­da je spro­ve­de­na sa­mo jed­na ak­tiv­nost. Usvo­jen je Za­kon o uprav­nom spo­ru, što je vi­še na­met­nu­to po­tre­bom uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­nog okvi­ra sa no­vim za­ko­nom o uprav­nom po­stup­ku, ne­go sa­mom stra­te­gi­jom. Ta­ko­đe, for­mi­ra­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve ima­lo je za po­sle­di­cu „ote­za­nje“ re­a­li­za­ci­je od­re­đe­nih mje­ra – ka­za­la je ona.

Mi­lo­še­vić is­ti­če da stro­go po­što­va­nje ro­ko­va ni­je naj­bit­ni­je u ovoj pri­či, ko­li­ko je bit­no da se na­po­kon kre­ne u re­a­li­za­ci­ju od­re­đe­nih ci­lje­va, a da se ne pra­ve ko­ra­ci una­zad, na­ro­či­to u po­li­tič­ki naj­o­sje­tlji­vi­jim pod­ruč­ji­ma, kao što su za­po­šlja­va­nje i ra­ci­o­na­li­za­ci­ja jav­ne upra­ve.

– Upra­vo su to naj­pro­ble­ma­tič­ni­je obla­sti, u ko­ji­ma, čak ni sa­mom stra­te­gi­jom, ni­je­su pred­vi­đe­ni na­ro­či­to am­bi­ci­o­zni ci­lje­vi. Za­po­šlja­va­nje na osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, a re­for­mom su, za sa­da, u ovoj obla­sti, pred­vi­đe­ne sa­mo ko­zme­tič­ke mje­re. Ta­ko­đe, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja upra­ve je je­dan iza­zov, ko­ji ima im­pli­ka­ci­je po ukup­no eko­nom­sko upra­vlja­nje u ze­mlji. Me­đu­tim, ka­ko je In­sti­tut al­ter­na­ti­va ne­ko­li­ko pu­ta upo­zo­ra­vao, u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, umje­sto pred­vi­đe­nog sma­nje­nja, do­šlo je do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, na­ro­či­to na lo­kal­nom ni­vou. Lo­kal­ne upra­ve su, u na­če­lu, na­ro­či­to za­ne­ma­re­na oblast. One ni­je­su u do­volj­noj mje­ri uklju­če­ne u re­for­mu. Još ni­je­su pred­vi­đe­ne sve­o­bu­hvat­ne mje­re u po­gle­du una­pređe­nja upra­vlja­nja ljud­skim re­sur­si­ma, ra­ču­no­po­la­ga­nja, in­te­gri­te­ta i upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma na lo­kal­nom ni­vou – is­ta­kla je ona. 

Mi­lo­še­vić na­vo­di da je po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji ne­mo­gu­će iz­bje­ći, s ob­zi­rom da mi­ni­star­stvi­ma ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti.

– Na­kon od­re­đe­nog ni­voa, po­li­tič­ki uti­caj bi tre­ba­lo da bu­de mi­ni­ma­lan, što u Cr­noj Go­ri ni­je slu­čaj. Na­pro­tiv, na po­zi­ci­ja­ma ko­je bi tre­ba­lo da za­u­zi­ma­ju pro­fe­si­o­nal­ci, na­la­ze se lič­no­sti ko­je su di­rekt­no eks­po­ni­ra­ne is­pred po­je­di­nih po­li­tič­kih par­ti­ja. To se, na­rav­no, naj­vi­še od­no­si na DPS, ko­ji u svom sa­vje­tu za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je iz­bor­nog pro­gra­ma ima broj­ne dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma. Ali, i dru­ge par­ti­je, po osva­ja­nju vla­sti, sma­tra­ju da im pri­rod­no pri­pa­da pra­vo pre­kra­ja­nja ad­mi­ni­stra­ci­je i za­po­šlja­va­nja. U op­šti­na­ma, smje­ne vla­sti ta­ko­đe pra­te smje­ne ru­ko­vo­di­la­ca, što je sve po­ka­za­telj da je po­li­tič­ki uti­caj i da­lje sve­pri­su­tan – oci­je­ni­la je ona.

Po­treb­na ko­or­di­na­ci­ja

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­dav­no osni­va­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve, Mi­lo­še­vić je ka­za­la da je još ra­no oci­je­ni­ti da li se nje­go­vim for­mi­ra­njem mo­že oče­ki­va­ti su­štin­ski no­vi pri­stup u spro­vo­đe­nju re­for­me jav­ne upra­ve. Da bi do to­ga do­šlo, ka­ko ci­je­ni, va­žno je da se rad ove in­sti­tu­ci­je ne sve­de na pu­ko pre­u­zi­ma­nje ra­ni­jih po­slo­va ko­je su oba­vlja­li nad­le­žni di­rek­to­ra­ti u MUP-u i ne­ka­da­šnjem Mi­ni­star­stvu za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.

– Po­zi­tiv­no je što je pred­vi­đe­no da za raz­voj i re­for­mu lo­kal­ne i dr­žav­ne upra­ve sa­da bu­de za­du­že­no ne­što vi­še za­po­sle­nih ne­go ra­ni­je. Me­đu­tim, ni­jed­no mi­ni­star­stvo sa­mo ne mo­že iz­ni­je­ti ova­ko za­htjev­nu re­for­mu. Za­to je va­žno da ko­or­di­na­ci­ja raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja bu­de učin­ko­vi­ti­ja ne­go što je to bio slu­čaj do sa­da – na­po­me­nu­la je ona.

Mi­lo­še­vić pod­sje­ća da je Vla­da pro­šle go­di­ne obra­zo­va­la Sa­vjet za re­for­mu jav­ne upra­ve.
–Na­kon du­žeg vre­me­na, to je pr­vi put da Cr­na Go­ra ima je­din­stve­no ti­je­lo za upra­vlja­nje ovom re­for­mom. Me­đu­tim, pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra ni­je­su u Sa­vje­tu, što ta­ko­đe ne ide u pri­log otvo­re­ni­jem pri­stu­pu u spro­vo­đe­nju re­for­me. To ni­je u skla­du sa ključ­nim stan­dar­di­ma do­brog upra­vlja­nja, ko­ji su de­fi­ni­sa­ni Evrop­skim prin­ci­pi­ma jav­ne upra­ve – uka­za­la je ona.

Tekst preuzet sa internet stranice Dan Online.