Godina: 2017.

Po broju podnesenih prekršajnih prijava Crna Gora je na začelju u regionu, jer nije podnijela nijednu, a od decembra i broj zaposlenih iznosi nula. U Srbiji situacija nije idealna, ali je daleko bolja nego u CG, dok je u Hrvatskoj budžetska inspekcija najbolje uređena. Tamo svaka institucija i ustanova ima osobu zaduženu za preduzimanje radnji zbog nepravilnosti.

Pre­kr­šaj­na od­go­vor­nost za kr­še­nje Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji. Ba­rem ne u prak­si, jer bu­džet­ska in­spek­ci­ja za tri go­di­ne ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu. Raz­lo­ga za pri­ja­ve bi­lo je do­sta. Pre­ko­ra­če­nje bu­dže­ta, ne­na­mjen­sko tro­še­nje sred­sta­va, ne­do­zvo­lje­na pre­u­smje­ra­va­nja, ne­u­red­no bla­gaj­nič­ko po­slo­va­nje… Sve je to u svo­jim iz­vje­šta­ji­ma kon­sta­to­va­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI), a sa­mo u 2014. i 2015. go­di­ni pre­ko­ra­če­nje bu­dže­ta je iz­no­si­lo 80 mi­li­o­na eura.

Po bro­ju pod­ne­se­nih pre­kr­šaj­nih pri­ja­va Cr­na Go­ra je na za­če­lju u re­gi­o­nu, jer ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu, a od de­cem­bra i broj za­po­sle­nih iz­no­si nu­la. U dru­gim ze­mlja­ma biv­še SFRJ ni­je­su pre­za­do­volj­ni učin­kom bu­džet­ske in­spek­ci­je, ali se, ba­rem u Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj, kon­tro­li­šu po­tro­šač­ke je­di­ni­ce i pod­no­se pre­kr­šaj­ne i kri­vič­ne pri­ja­ve.

U Cr­noj Go­ri je si­ste­ma­ti­za­ci­jom pred­vi­đe­no da bu­džet­ska in­spek­ci­ja ima tri za­po­sle­na, glav­nog bu­džet­skog in­spek­to­ra i dva po­moć­na. Od usva­ja­nja za­ko­na u apri­lu 2014, pa do de­cem­bra 2016. go­di­ne, po­sao bu­džet­skog in­spek­to­ra oba­vljao je Mi­lo­van Vu­jo­vić, dok dru­ga dva in­spek­to­ra ni­ka­da ni­je­su ni ime­no­va­na. Vu­jo­vi­ću smo za po­tre­be pi­sa­nja ovog tek­sta po­sla­li pi­ta­nja, ali nas je pre­ko slu­žbe za od­no­se s jav­no­šću Mi­ni­star­stva zdra­vlja oba­vi­je­stio da ne že­li da raz­go­va­ra na tu te­mu, s ob­zi­rom na to da je sa­da na dru­goj po­zi­ci­ji. Od de­cem­bra je dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja.

Pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va Ste­vo Muk je pod­sje­tio da je uvo­đe­nje bu­džet­ske in­spek­ci­je na­ja­vlji­va­no kao je­dan od ključ­nih ko­ra­ka ka ve­ćoj od­go­vor­no­sti u bu­džet­skom ci­klu­su, dok re­zul­ta­ti go­vo­re da ni­smo ima­li ni­ka­kve ko­ri­sti od to­ga rje­še­nja.

– Či­ni nam se da što je vi­še me­ha­ni­za­ma kon­tro­le, da je stvar­ni nad­zor jav­nih fi­nan­si­ja sla­bi­ji. Ne sa­mo što je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja to­le­ri­sa­lo tro­go­di­šnji ne­rad bu­džet­ske in­spek­ci­je, sa sa­mo jed­nim od tro­je za­po­sle­nih, oni su ta­ko­đe sa­kri­li svu do­ku­men­ta­ci­ju o ra­du in­spek­to­ra, pro­gla­siv­ši je po­vjer­lji­vom – iz­ja­vio je Muk za „Dan”.

Po­seb­no je za­ni­mlji­vo, ka­ko je ka­zao, da je ta­kvom ne­funk­ci­o­nal­nom i za­bo­ra­vlje­nom or­ga­nu da­to u nad­le­žnost da pra­ti i spro­vo­đe­nje Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Kao da se že­li osi­gu­ra­ti da se pro­vje­rom spro­vo­đe­nja ovog za­ko­na ni­ko su­štin­ski ne ba­vi.

– Sa­da se po­mi­nju i po­tre­be iz­mje­ne za­kon­skih rje­še­nja, i Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti i Za­ko­na o in­spek­cij­skom nad­zo­ru kao rje­še­nje za na­sta­lu si­tu­a­ci­ju. Sma­tra­mo da su u ci­je­loj pri­či je­di­ni pro­blem bla­ge ka­zne za pre­kr­ša­je, a da bi i u ova­kvom si­ste­mu mo­ti­vi­sa­na bu­džet­ska in­spek­ci­ja mo­gla da po­sti­že zna­čaj­ne re­zul­ta­te – za­klju­čio je Muk.

Si­tu­a­ci­ja u Sr­bi­ji po pi­ta­nju bu­džet­ske in­spek­ci­je ni­je ide­al­na, ali je da­le­ko bo­lja ne­go u Cr­noj Go­ri. Ra­dom bu­džet­ske in­spek­ci­je Sr­bi­je ba­vio se ta­mo­šnji Sa­vjet za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i ob­ra­dio rad in­spek­ci­je od 2010. do 2015. go­di­ne. U iz­vje­šta­ju sa­vje­ta, ob­ja­vlje­nom po­lo­vi­nom 2016. go­di­ne, na­vo­di se da se bu­džet­skoj in­spek­ci­ji to­kom go­di­ne obra­ća­ju pu­tem do­pi­sa raz­ne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, agen­ci­je, gra­đa­ni, u ko­ji­ma uka­zu­ju na ne­za­ko­ni­to i ne­na­mjen­sko ras­po­la­ga­nje bu­džet­skim sred­stvi­ma. Na osno­vu tih do­pi­sa bu­džet­ska in­spek­ci­ja for­mi­ra po­seb­ne pred­me­te, ko­jih je u 2013. bi­lo oko 300, go­di­nu ka­sni­je 286, a 2015. go­di­ne 276 pred­me­ta.

Bu­džet­ska in­spek­ci­ja Sr­bi­je je od 2010. do 2015. go­di­ne pod­ni­je­la 38 za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, pet pri­ja­va za pri­vred­ni pre­stup i dvi­je kri­vič­ne pri­ja­ve.

Pro­blem kod bu­džet­ske in­spek­ci­je Sr­bi­je je ma­li broj za­po­sle­nih. Si­ste­ma­ti­za­ci­jom je pred­vi­đe­no 13 rad­nih mje­sta, a po­pu­nje­no je de­vet. Taj broj lju­di tre­ba da kon­tro­li­še rad iz­me­đu 12 i 13 hi­lja­da su­bje­ka­ta. Po pla­nu or­ga­ni­za­ci­je i si­ste­ma­ti­za­ci­je rad­nih mje­sta za bu­džet­ske in­spek­ci­je pred­vi­đe­no je oko 50 in­spek­to­ra.

U Hr­vat­skoj, ko­ja je čla­ni­ca EU, bu­džet­ska in­spek­ci­ja je naj­bo­lje ure­đe­na. Go­to­vo sva­ka in­sti­tu­ci­ja i usta­no­va, dr­žav­na i lo­kal­na, osim vr­ti­ća, fa­kul­te­ta, ško­la i slič­no, ima­ju oso­bu za­du­že­nu za spre­ča­va­nje i pred­u­zi­ma­nje rad­nji zbog ne­pra­vil­no­sti. Ta oso­ba, u za­vi­sno­sti od te­ži­ne utvr­đe­ne ne­pra­vil­no­sti, pred­met ša­lje tu­ži­la­štvu, Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, na­la­že mje­re za ot­kla­nja­nje ne­pra­vil­no­sti i zah­ti­je­va po­vrat sred­sta­va ako se utvr­di da su ko­ri­šće­na su­prot­no za­ko­nu. Čel­nik ob­ve­zni­ka, ka­ko se na­zi­va oso­ba za­du­že­na za ne­pra­vil­no­sti, du­žan je u ro­ku od 15 da­na od pred­u­zi­ma­nja mje­re oba­vi­je­sti­ti oso­bu ko­ja je pri­ja­vi­la ne­pra­vil­nost šta je ura­đe­no tim po­vo­dom.

Čel­ni­ci ob­ve­zni­ka mo­ra­ju do 31. ju­la da pre­da­ju je­di­ni­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja po­lu­go­di­šnji iz­vje­štaj o utvr­đe­nim ne­pra­vil­no­sti­ma, a do 31. mar­ta go­di­šnji za pret­hod­nu go­di­nu.

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja Hr­vat­ske za po­lu­go­di­šnji pe­ri­od 2015. go­di­ne, oba­ve­zu do­sta­vlja­nja iz­vje­šta­ja o ne­pra­vil­no­sti­ma ima­la su 623 ob­ve­zni­ka, a po­lu­go­di­šnji iz­vje­štaj pod­ni­je­lo je njih 493. Od to­ga 325 ni­je pri­ja­vi­lo ne­pra­vil­no­sti, dok je 168 is­ka­za­lo ne­pra­vil­no­sti. Za tih šest mje­se­ci pri­ja­vlje­no je 820 ne­pra­vil­no­sti, od če­ga 811 sa obi­ljež­ji­ma pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti i de­vet zbog sum­nje u kri­vič­no dje­lo.

Ne­pra­vil­no­sti za ko­je po­sto­ji sum­nja u kri­vič­no dje­lo su, iz­me­đu osta­lih, ne­za­ko­ni­to i ne­na­mjen­sko tro­še­nje sred­sta­va sa ži­ro ra­ču­na i neo­vla­šće­no ko­ri­šće­nje slu­žbe­nog auto­mo­bi­la u pri­vat­ne svr­he. Ka­da bi bu­džet­ska in­spek­ci­ja Hr­vat­ske do­šla u Cr­nu Go­ru, broj ne­pra­vil­no­sti zbog ne­na­mjen­skog tro­še­nja i ko­ri­šće­nja slu­žbe­nih auta u pri­vat­ne svr­he bi bio do­mi­nan­tan. DRI je u go­to­vo sva­koj re­vi­zi­ji kon­sta­to­va­la ne­na­mjen­sko ko­ri­šće­nje sred­sta­va, dok se vo­žnja slu­žbe­nih auto­mo­bi­la van rad­nog vre­me­na, a po­seb­no vi­ken­dom odo­ma­ći­la kod dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka.

Šte­te mi­li­on­ske, ka­zne do 4.000

Či­nje­ni­ca da bu­džet­ska in­spek­ci­ja ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu u go­to­vo tro­go­di­šnjem pe­ri­o­du pri­mje­ne Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, pre­ma mi­šlje­nju po­sla­ni­ka Alek­san­dra Da­mja­no­vi­ća, zna­či da ni naj­ni­ži ni­vo od­go­vor­no­sti, od­no­sno sank­ci­ja, za ne­za­ko­ni­to bu­džet­sko po­slo­va­nje ni­je za­ži­vio u prak­si cr­no­gor­skih jav­nih fi­nan­si­ja.

– Na pa­pi­ru ima­mo pre­kr­šaj­ne ka­zne od 200 do 4.000 eura. Me­đu­tim, ni ta­ko mar­gi­nal­ne pre­kr­šaj­ne ka­zne u od­no­su na bu­džet­ske mal­ver­za­ci­je ko­je su če­sto do ni­voa od vi­še sto­ti­na hi­lja­da, ne­kad i mi­li­o­na eura, ni­je­su pri­mi­je­nje­ne u prak­si, što je sa­mo po­sle­di­ca ap­so­lut­ne neo­d­go­vor­no­sti i ba­ha­to­sti go­to­vo svih seg­me­na­ta iz­vr­šne vla­sti. Ni­jed­na pri­ja­va za tri go­di­ne go­vo­ri da je unu­tar iz­vr­šne vla­sti, od­no­sno Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, pa­žlji­vo us­po­sta­vljen me­ha­ni­zam to­le­ran­ci­je u od­no­su na kr­še­nje bu­džet­skih pro­pi­sa, od­no­sno to­le­ran­ci­je i ne­bri­ge za mi­li­on­ske šte­te ko­je se iz go­di­ne u go­di­nu uve­ća­va­ju – re­kao je Da­mja­no­vić.

Tro­je in­spek­to­ra sa­svim do­volj­no

U to­ku su ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja (MF) u ve­zi sa ras­pi­si­va­njem jav­nog ogla­sa za po­pu­nu mje­sta bu­džet­skog in­spek­to­ra, ka­za­li su „Da­nu” iz tog re­so­ra.

– Na­kon što bu­de po­pu­nje­no mje­sto bu­džet­skog in­spek­tro­ra, sa­gle­da­će se po­tre­ba da se ras­pi­šu ogla­si i za pre­o­sta­la dva mje­sta u ci­lju po­pu­ne si­ste­ma­tiz­to­va­nih rad­nih mje­sta – na­ve­li su iz re­so­ra Dar­ka Ra­du­no­vi­ća.

Na pi­ta­nje da li je do­volj­no da tro­je lju­di vr­ši nad­zor nad bu­dže­tom i ve­li­kim bro­jem po­tro­šač­kih je­di­ni­ca, iz mi­ni­star­stva su na­ve­li da bu­džet­ski in­spek­tor ni­je je­di­ni kon­tro­lor tro­še­nja jav­nih sred­sta­va.

– Na­mje­ra za­ko­no­dav­ca ni­je bi­la da se tom po­zi­ci­jom sup­sti­tu­i­šu dru­gi or­ga­ni ko­ji su za­ko­nom pre­po­zna­ti kao kon­trol­ni me­ha­ni­zam. To su in­ter­na kon­tro­la, DRI, kao i or­ga­ni iz kor­pu­sa tu­ži­lač­ko-po­li­cij­skog apa­ra­ta. Ta­ko da sma­tra­mo da je u ovoj fa­zi si­ste­ma­ti­zo­va­no do­volj­no iz­vr­ši­la­ca za za­ko­nom de­fi­ni­sa­ne za­dat­ke – ka­za­li su iz MF-a.

Na pi­ta­nje da li je bu­džet­ski in­spek­tor u tro­go­di­šnjem pe­ri­o­du imao osno­va da pod­ne­se pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu pro­tiv od­go­vor­nih li­ca u dr­žav­nim re­so­ri­ma, od­go­vo­ri­li su da bu­džet­ski in­spek­tor do­no­si od­lu­ke sa­mo­stal­no.

– Pro­cje­na in­spek­to­ra je bi­la da ne po­sto­ji osnov za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti – sa­op­šti­li su iz MF-a.

Draško Milačić

Novinar dnevnog lista “Dan”

(članak originalno objavljen 27. aprila, 2017. godine)

Čla­nak je pri­pre­mljen u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom al­ter­na­ti­va, uz po­dr­šku Bri­tan­ske am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci. Sa­dr­žaj član­ka je is­klju­či­va od­go­vor­nost auto­ra.

Zbog garancija datih KAP-u, iz budžeta je plaćeno 125 miliona za kredite kod Dojče, VT i OTP banke, a kako bi popunila rupu u budžetu Vlada je uvela taksu na SIM kartice, zamrznula penzije, povećala PDV… Bilo kakvu vrstu odgovornosti za štetu od 125 miliona i uvođenje nameta građanima niko nije snosio

Rad Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­stu­tu­ci­je (DRI) ni­je ade­kvat­no is­pra­ćen i po­dr­žan od stra­ne tu­ži­la­štva. To­me u pri­log svje­do­či ve­o­ma ma­li broj for­mi­ra­nih pred­me­ta na osno­vu na­la­za DRI, sa­mo šest, kao i či­nje­ni­ca da do­sad ni­ko ni­je kri­vič­no od­go­va­rao zbog ne­pra­vil­no­sti ko­je su utvr­đe­ne u tim iz­vje­šta­ji­ma.

U go­to­vo sva­kom na­la­zu vr­hov­ne re­vi­zi­je evi­den­ti­ra­no je kr­še­nje za­ko­na i pro­pi­sa i ne­na­mjen­sko tro­še­nje nov­ca. Iz­vje­šta­ji sa naj­te­žim pre­kr­ša­ji­ma, zbog ko­jih su su­bjek­ti­ma re­vi­zi­je da­ta ne­ga­tiv­na mi­šlje­nja, po­sla­ti su Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) na da­lje po­stu­pa­nje. Do­sad su, pre­ma po­da­ci­ma do­bi­je­nim od go­to­vo svih tu­ži­la­šta­va, pre­kr­šaj­no od­go­va­ra­li po jed­no prav­no i fi­zič­ko li­ce ko­ji su ka­žnje­ni sa ukup­no 5.300 eura. Ova su­ma ni­je ni hi­lja­di­ti dio nov­ca za ko­ji je ošte­ćen dr­žav­ni bu­džet.

Naj­o­či­gled­ni­ji pri­mjer kr­še­nja pro­pi­sa ko­je su osje­ti­li svi gra­đa­ni je iz­da­va­nje 135 mi­li­o­na eura ga­ran­ci­ja za kre­di­te Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma (KAP). DRI je po­čet­kom 2013. go­di­ne ob­ja­vi­la re­vi­zi­ju iz­da­tih ga­ran­ci­ja u 2009. i 2010. go­di­ni u iz­no­su od pre­ko de­set mi­li­o­na. Vr­hov­na re­vi­zi­ja je kon­sta­to­va­la da je Vla­da da­la ga­ran­ci­je za 135 mi­li­o­na eura kre­di­ta KAP-a, bez od­go­va­ra­ju­ćih kon­tra­ga­ran­ci­ja i uz zna­ča­jan ri­zik od nji­ho­vog ak­ti­vi­ra­nja. Epi­log je po­znat, iz bu­dže­ta je pla­će­no 125 mi­li­o­na eura za kre­di­te kod Doj­če, VT i OTP ban­ke, a ka­ko bi po­pu­ni­la ru­pu u bu­dže­tu Vla­da je uve­la tak­su na SIM kar­ti­ce, elek­trič­na bro­ji­la i ka­blov­sku te­le­vi­zi­ju, za­mr­znu­la pen­zi­je, po­ve­ća­la kri­zni po­rez na pla­te iz­nad pro­sje­ka i ka­sni­je po­ve­ća­la po­rez na do­da­tu vri­jed­nost sa 17 na 19 od­sto.

Zbog 125 mi­li­o­na eura, pla­će­nih iz dr­žav­nog bu­dže­ta, na osno­vu ga­ran­ci­je iz­da­te pred­u­ze­ću ko­je je du­go­va­lo 327 mi­li­o­na i bi­lo ne­spo­sob­no da iz­mi­ru­je kre­dit­ne oba­ve­ze, ni­ko ni­je sno­sio bi­lo ka­kvu vr­stu od­go­vor­no­sti. „Dan” od Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva ni­je uspio da do­bi­je in­for­ma­ci­je u ko­joj je fa­zi pred­met for­mi­ran zbog ga­ran­ci­ja za KAP, a pre­ma po­sled­njim in­for­ma­ci­ja­ma, ko­je su da­li In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va (IA) krajem 2016. go­di­ne, če­ka se na­laz vje­šta­ka eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke, ra­di da­va­nja struč­nog na­la­za i pred­met je u fa­zi iz­vi­đa­ja.

Pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va, Ste­vo Muk, je na­veo da de­set go­di­na slu­ša­mo pri­če o to­me šta ko tre­ba da ra­di, ko­me je u nad­le­žno­sti da pod­no­si kri­vič­ne pri­ja­ve, a ko­me ne i slič­no.

– Su­šti­na je, pak, da sva­ko tre­ba da ra­di svoj po­sao na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. To si­gur­no ni­je slu­čaj sa tu­ži­la­štvom ko­je tri go­di­ne raz­ma­tra iz­vje­štaj vje­šta­ka o po­slo­vi­ma ko­je je DRI opi­sa­la u jed­nom od bu­džet­ski naj­za­čaj­ni­jih pred­me­ta. Si­tu­a­ci­ja u ko­joj me­di­ji i ci­vil­no dru­štvo na­vo­de tu­ži­la­štvo da obra­ti pa­žnju na iz­vje­šta­je DRI, a oni se ža­le da su isti pre­vi­še obim­ni ili da ne pru­ža­ju do­volj­no do­ka­za za po­sto­ja­nje bi­ća kri­vič­nog dje­la, po­sta­je ko­mič­na. Sva­ki tu­ži­lac ko­ji dr­ži do svo­je pro­fe­si­je bi bez pri­ti­ska sa stra­ne ko­ri­stio iz­vje­šta­je DRI, kao po­la­zne osno­ve za sop­stve­ne pro­vje­re i po­kre­ta­nje even­tu­al­nih kri­vič­nih pri­ja­va i dru­gih rad­nji – iz­ja­vio je Muk za „Dan”.

Eko­no­mi­sta Mla­den Bo­ja­nić je is­ta­kao da je iz­da­va­nje ga­ran­ci­ja za KAP naj­o­či­ti­ji pri­mjer zlo­u­po­tre­be tog in­sti­tu­ta, od­no­sno kre­i­ra­nja di­rekt­ne šte­te po bu­džet, a u ko­rist pri­vat­nih vla­sni­ka kom­pa­ni­je.

– Vi­še je či­nje­ni­ca ko­je ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no na to uka­zu­ju. Pr­vo, ga­ran­ci­je su vid dr­žav­ne po­mo­ći i, u skla­du sa Za­ko­nom o dr­žav­noj po­mo­ći, pro­ce­du­re nji­ho­vog iz­da­va­nja su mo­ra­le pra­ti­ti strikt­ne za­kon­ske od­red­be, što ni­je bio slu­čaj. Dru­go, pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ka o iz­da­va­nju ga­ran­ci­ja bi­lo je iz­vje­sno da kom­pa­ni­ja ne­će mo­ći da re­dov­no iz­mi­ru­je oba­ve­ze po osno­vu kre­di­ta za ko­je je dr­ža­va iz­da­la ga­ran­ci­je, okol­nost je na ko­ju je upo­zo­ri­la i ko­mer­ci­jal­na re­vi­zi­ja. Tre­će, su­prot­no od­red­ba­ma Za­ko­na o dr­žav­noj po­mo­ći, Ko­mi­si­ja za kon­tro­lu dr­žav­ne po­mo­ći, kao nad­le­žni organ, ni­je pra­ti­la ko­ri­šće­nje nov­ča­nih sred­sta­va do­bi­je­nih na osno­vu iz­da­tih ga­ran­ci­ja, i pe­to, blo­ki­ra­nje ak­ci­ja KAP-a u pri­vat­nom vla­sni­štvu kao je­di­ni ob­lik kon­tra­ga­ran­ci­je ili jem­stva u slu­ča­ju pa­da ga­ran­ci­ja je svje­sna rad­nja ko­ja ima za cilj da one­mo­gu­ći re­fun­di­ra­nje pla­će­nog dr­žav­nog nov­ca. Re­zul­tat ovih ak­tiv­no­sti je po­ra­zan za bu­džet Cr­ne Go­re. Is­pla­ti­li smo 125 mi­li­o­na eura, ne­du­go za­tim ob­ja­vljen je ste­čaj, cje­lo­kup­na imo­vi­na KAP-a je pro­da­ta za 28 mi­li­o­na, pa je vi­še ne­go ja­sno da dr­ža­va ni­ka­da ne­će na­pla­ti­ti ni dje­lić su­me od 125 mi­li­o­na eura – iz­ja­vio je Bo­ja­nić za „Dan”.

Osim KAP-a, slič­ni pro­ble­mi bi­li su sa ga­ran­ci­ja­ma za Že­lje­za­ru, Že­lje­zni­cu, sta­ru Po­bje­du, Mel­go­ni­ju… Uku­pan iz­nos svih ga­ran­ci­ja je 180 mi­li­o­na, sve su is­pla­će­ne iz bu­dže­ta, a, ka­ko mu je po­zna­to, dr­ža­va ni­je na­pla­ti­la ni­je­dan euro iz ste­čaj­ne ma­se, ni­ti će ikad.

– Sve je ovo la­ko pro­vjer­lji­vo i do­ka­zi­vo, pa ne vi­dim ni­ti je­dan va­ljan raz­log da tu­ži­lač­ki iz­vi­đaj tra­je go­di­na­ma. Da bi se utvr­di­la isti­na, ne tre­ba­ju svje­do­ci sa­rad­ni­ci, ni po­li­gra­fi, ni DNK ana­li­ze, sve je do­ku­men­to­va­no. Sa­mo tre­ba da to ne­ko ured­no po­slo­ži i sve će mu se sa­mo ka­za­ti – ko­li­ka je šte­ta za dr­ža­vu, ko­li­ka je ko­rist za pri­vat­na li­ca, ko je od­go­vo­ran za do­no­še­nje od­lu­ka, ko je od­go­vo­ran za spro­vo­đe­nje pro­ce­du­ra – za­klju­čio je Bo­ja­nić.

Od­ba­če­na pri­ja­va pro­tiv Bog­da­no­vi­ća

ODT Ce­ti­nje od­ba­ci­lo je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv gra­do­na­čel­ni­ka Pre­sto­ni­ce Alek­san­dra Bog­da­no­vi­ća, ko­ja je pod­ne­se­na na osno­vu iz­vje­šta­ja DRI.

– U rad­nja­ma osum­nji­če­nog ni­je­su ostva­rena bit­na obi­ljež­ja bi­ća pri­ja­vlje­nih kri­vič­nih dje­la, kao ni bi­lo ko­jeg dru­gog kri­vič­nog dje­la za ko­je se go­nje­nje pred­u­zi­ma po slu­žbe­noj du­žno­sti – ka­za­li su „Da­nu” iz ODT Ce­ti­nje.

Pri­ja­vu pro­tiv Bog­da­no­vi­ća pod­nio je M.S. iz Ce­ti­nja po­čet­kom no­vem­bra 2014. go­di­ne, a ODT je pri­ja­vu od­ba­ci­lo 19. apri­la pro­šle go­di­ne.

DRI je utvr­di­la da je Pre­sto­ni­ca u za­vr­šnom ra­ču­nu za 2013. go­di­nu is­ka­za­la su­fi­cit od 1,8 mi­li­o­na eura, a za­pra­vo je go­di­nu za­vr­ši­la sa mi­nu­som od 921,6 hi­lja­da eura.

Iz SDT-a, kao ni osta­lih tu­ži­la­šta­va, ni­je­su da­va­li ni­ka­kve od­go­vo­re u ve­zi sa re­vi­zi­ja­ma Na­ci­o­nal­nih par­ko­va i op­šti­ne Bu­dva, ko­ji su do­bi­li ne­ga­tiv­no mi­šlje­nje DRI.

Đe­ka ka­žnjen sa 800 eura

U Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ul­ci­nju (ODT) za­pri­mlje­na su dva ne­ga­tiv­na na­la­za DRI ko­ja se od­no­se na De­mo­krat­sku par­ti­ju, sa sje­di­štem u Ul­ci­nju. Pr­vi kra­jem 2014, a dru­gi kra­jem 2015. go­di­ne.

– Za­htjev za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka OPDT Ul­cinj, na­kon iz­vi­đaj­nog po­stup­ka, pod­ni­je­lo je pro­tiv De­mo­krat­ske par­ti­je, kao prav­nog li­ca, i nje­nog pred­sjed­ni­ka F.G., kao fi­zič­kog li­ca – od­go­vor­nog li­ca u prav­nom li­cu. Za­htje­vi za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka pod­ni­je­ti su, u jed­nom pred­me­tu, zbog pre­kr­ša­ja iz čla­na 35 stav 1 tač­ka 11 Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja (za prav­no li­ce) i pre­kr­ša­ja iz čla­na 35 stav 2 u ve­zi sta­va 1 tač­ka 11 Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja (za fi­zič­ko li­ce), a u dru­gom pred­me­tu zbog pre­kr­ša­ja iz čla­na 53 stav 1 tač­ka 19 Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja i čla­na 19 a stav 1 Za­ko­na o ra­ču­no­vod­stvu i re­vi­zi­ji (prav­no li­ce) i pre­kr­ša­ja iz čla­na 53 stav 2 Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja i čla­na 19 a stav 2 Za­ko­na o ra­ču­no­vod­stvu i re­vi­zi­ji (fi­zič­ko li­ce). Okri­vlje­ni su ogla­še­ni kri­vim i ka­žnje­ni, u pr­vom pred­me­tu nov­ča­nom ka­znom od 1.000 eura (prav­no li­ce), i nov­ča­nom ka­znom od 500 eura (fi­zič­ko li­ce), a u dru­gom pred­me­tu nov­ča­nom ka­znom od 3.000 eura (prav­no li­ce) i 800 eura (fi­zič­ko li­ce) – na­ve­li su „Da­nu” iz ODT Ul­cinj.

Pred­jed­nik De­mo­krat­ske par­ti­je je Fat­mir Đe­ka. DRI je to­kom re­vi­zi­je fi­nan­sij­skih iz­vje­šta­ja te par­ti­je u 2013. i 2014. go­di­ne utvr­di­la ne­do­ku­men­to­va­no po­di­za­nje go­to­vi­ne od 23.430 eura, što je pred­sta­vlja­lo 38 od­sto ukup­no ras­po­lo­ži­vih sred­sta­va su­bjek­ta re­vi­zi­je.

Draško Milačić
Novinar dnevnog lista “Dan”
(članak originalno objavljen 20. aprila, 2017. godine)

Čla­nak je pri­pre­mljen u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom al­ter­na­ti­va, uz po­dr­šku Bri­tan­ske am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci. Sa­dr­žaj član­ka je is­klju­či­va od­go­vor­nost auto­ra.

Prvi podaci o državnoj imovini trebalo bi da budu dostupni krajem aprila, ali je Crna Gora još daleko od sveobuhvatnog registra

Ko­li­ko po­kret­ne i ne­po­kret­ne imo­vi­ne, har­ti­ja od vri­jed­no­sti i nov­ca ima dr­ža­va Cr­na Go­ra, do da­nas ni­je po­zna­to, s ob­zi­rom na to da nad­le­žna vla­di­na ti­je­la još ni­je­su iz­ra­di­la re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne, iako je, po za­ko­nu, to tre­ba­lo da uči­ne pri­je se­dam go­di­na. Zbog vi­še­go­di­šnjeg kr­še­nja Za­ko­na o dr­žav­noj imo­vi­ni, ne­po­što­va­nja pre­po­ru­ka re­vi­zo­ra i ja­va­šlu­ka ko­ji vla­da u obla­sti ras­po­la­ga­nja i upra­vlja­nja dr­žav­nom svo­ji­nom, do da­nas ni­ko ni­je od­go­va­rao. Oče­ku­je se da će pr­vi po­da­ci o dr­žav­noj imo­vi­ni bi­ti do­stup­ni do kra­ja apri­la za ma­li broj or­ga­na, a ima­ju­ći u vi­du tre­nut­nu di­na­mi­ku pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka o imo­vi­ni u dr­žav­nom vla­sni­štvu, či­nje­ni­ca je da ta oba­ve­za ne­će bi­ti u pot­pu­no­sti is­po­što­va­na ni za ne­ko­li­ko go­di­na.

Re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne

Za­kon o dr­žav­noj imo­vi­ni, ko­ji je do­ni­je­la Skup­šti­na, stu­pio je na sna­gu u mar­tu 2009. go­di­ne, i nji­me je pro­pi­sa­na oba­ve­za za or­ga­ne i jav­ne slu­žbe či­ji su osni­va­či Cr­na Go­ra, od­no­sno op­šti­ne, da po­pi­šu, pro­ci­je­ne i evi­den­ti­ra­ju ne­po­kret­no­sti ko­je su u nji­ho­voj nad­le­žno­sti, i da u ro­ku od go­di­nu o to­me do­sta­ve po­dat­ke or­ga­nu upra­ve nad­le­žnom za po­slo­ve imo­vi­ne.

Za­ko­nom je pro­pi­sa­no da je or­gan upra­ve, ko­ji je nad­le­žan za po­slo­ve imo­vi­ne, du­žan da us­po­sta­vi je­din­stve­nu evi­den­ci­ju ne­po­kret­no­sti iz dr­žav­ne imo­vi­ne, u ro­ku od 90 da­na od da­na is­te­ka ro­ka, ko­ji je po­sta­vljen dr­žav­nim i op­štin­skim or­ga­ni­ma. Pre­ma tim od­red­ba­ma, re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne tre­ba­lo je da bu­de u funk­ci­ji do lje­ta 2010. go­di­ne. Me­đu­tim, ni se­dam go­di­na ka­sni­je, re­gi­star još ne po­sto­ji, a nje­go­vo us­po­sta­vlja­nje ob­u­hva­ti­će od­re­đe­ne fa­ze, gdje će se pr­vo uno­si­ti po­da­ci o imo­vi­ni di­rekt­nih bu­džet­skih ko­ri­sni­ka, a tek po­sli­je in­di­rekt­nih ko­ri­sni­ka bu­dže­ta i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va.

Za pro­gram pla­će­no 200.000 eura

U fe­bru­a­ru 2010. go­di­ne Vla­da je do­ni­je­la Ured­bu o na­či­nu ra­da dr­žav­ne upra­ve, ko­jom je pro­pi­sa­no da će pro­gram elek­tron­ske ob­ra­de po­da­ta­ka za vo­đe­nje po­seb­nih evi­den­ci­ja, re­gi­sta­ra i je­din­stve­ne evi­den­ci­je pri­pre­mi­ti Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja i re­sor za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo. Mi­ni­star­stva su bi­la du­žna da us­po­sta­ve kom­pa­ti­bil­ne pro­gra­me u ci­lju us­po­sta­vlja­nja je­din­stve­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma za vo­đe­nje evi­den­ci­je stva­ri u dr­žav­noj svo­ji­ni.

Iako ured­bom ni­je pre­ci­zi­ra­no da to tre­ba ili mo­že da ura­di ne­ko dru­gi za po­tre­be tih re­so­ra, za po­sao je an­ga­žo­va­na pri­vat­na fir­ma „Atos“ iz Be­o­gra­da, ko­joj je za to pla­će­no 199.800 eura, i bi­la je je­di­ni po­nu­đač na ten­de­ru ras­pi­sa­nom kra­jem ok­to­bra 2014. go­di­ne.

Pre­po­ru­ke DRI bez pri­mje­ne

Na pro­ble­me u upra­vlja­nju dr­žav­nom imo­vi­nom i na ne­po­što­va­nje za­ko­na uka­za­la je još 2011. go­di­ne Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI) u svom iz­vje­šta­ju o re­vi­zi­ji go­di­šnjeg fi­nan­sij­skog iz­vje­šta­ja o re­vi­zi­ji efek­tiv­no­sti evi­den­ti­ra­nja dr­žav­ne imo­vi­ne za 2010. go­di­nu. Ta­da je utvr­đe­no da Upra­va za imo­vi­nu i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ni­je­su ostva­ri­li ci­lje­ve i za­dat­ke ko­ji su utvr­đe­ni Za­ko­nom o dr­žav­noj imo­vi­ni, da ni­je obez­bi­je­đe­na pri­mje­na tog ak­ta i da ne po­sto­ji usta­no­vlje­ni re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne.

Ni po­sled­nji na­la­zi iz pro­šle i po­da­ci iz ove go­di­ne ne po­ka­zu­ju ni­šta bo­lje sta­nje. Se­na­tor DRI dr Bra­ni­slav Ra­du­lo­vić, ko­ji je ru­ko­vo­dio re­vi­zi­jom iz 2016. go­di­ne – „Efi­ka­sno­sti na­pla­te po­re­skog du­ga imo­vi­nom po­re­skog ob­ve­zni­ka”, ka­zao je da su po­sled­nje kon­tr­o­le utvr­di­le da se na osno­vu evi­den­ci­ja ko­je vo­di Upra­va za imo­vi­nu ne mo­že utvr­di­ti ta­čan broj su­bje­ka­ta (dr­žav­nih or­ga­na i or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve), ko­ji su po Za­ko­nu o dr­žav­noj imo­vi­ni oba­ve­zni da do­sta­ve po­dat­ke o po­kret­nim i ne­po­kret­nim stva­ri­ma.

DRI je u ok­to­bru pro­šle go­di­ne da­la pre­po­ru­ke Upra­vi za imo­vi­nu, u ko­ji­ma je na­ve­de­no da je po­treb­no tač­no i sve­o­bu­hvat­no iden­ti­fi­ko­va­ti sve ne­po­kret­no­sti u dr­žav­noj svo­ji­ni, pri­ku­pi­ti prav­ne, fi­zič­ke, fi­nan­sij­ske i eko­nom­ske po­dat­ke o dr­žav­noj imo­vi­ni, a za­tim je kla­si­fi­ko­va­ti, iz­vr­ši­ti nje­no mje­re­nje i for­mi­ra­ti port­felj dr­žav­ne imo­vi­ne. Upra­vi je pre­po­ru­če­no i da iz­ra­di­ ba­zu po­da­ta­ka dr­žav­nih or­ga­na, or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i jav­nih slu­žbi či­ji je osni­vač Cr­na Go­ra, od­no­sno op­šti­na, ko­ji su po Za­ko­nu o dr­žav­noj imo­vi­ni oba­ve­zni da do­sta­vlja­ju po­dat­ke o po­kret­nim i ne­po­kret­nim stva­ri­ma i da se na osno­vu sa­či­nje­ne ba­ze pra­ti do­sta­vlja­nje po­da­ta­ka i pred­u­zi­ma­ju za­ko­nom pred­vi­đe­ne mje­re u slu­ča­je­vi­ma nji­ho­vog ne­do­sta­vlja­nja. Iz­me­đu osta­log, pre­po­ru­če­no je i da se iz­ra­di i Vla­di do­sta­vi Stra­te­gi­ja upra­vlja­nja i ras­po­la­ga­nja imo­vi­nom, kao i go­di­šnji plan upra­vlja­nja imo­vi­nom.

Ra­du­lo­vić je po­ja­snio da je Upra­va za imo­vi­nu du­žna da do 17. apri­la pod­ne­se iz­vje­štaj o re­a­li­za­ci­ji pre­po­ru­ka, te da je u svom iz­ja­šnje­nju od 22. mar­ta do­sta­vi­la pre­gled ak­tiv­no­sti ko­je je re­a­li­zo­va­la po­vo­dom tri pre­po­ru­ke.

– DRI u svim fi­nan­sij­skim re­vi­zi­ja­ma i re­vi­zi­ja­ma pra­vil­no­sti kao jed­nu od va­žnih obla­sti re­vi­zi­je u fo­ku­su ima dr­žav­nu imo­vi­nu. DRI će u 2017. go­di­ni spro­ve­sti i po­seb­ne re­vi­zi­je ko­je u fo­ku­su ima­ju dr­žav­nu imo­vi­nu, kao što je re­vi­zi­ja ko­ja je u to­ku „Upra­vlja­nje i ras­po­la­ga­nje imo­vi­nom ko­ju ko­ri­sti Mi­ni­star­stvo od­bra­ne“ – na­ja­vio je Ra­du­lo­vić.

Pr­vi po­da­ci kra­jem apri­la

Iz Upra­ve za imo­vi­nu sa­op­šti­li su da su kra­jem 2015. i po­čet­kom 2016. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­li obu­ke za di­rekt­ne bu­džet­ske ko­ri­sni­ke, i da su se na nji­ho­ve po­zi­ve za ob­u­ča­va­nje oda­zva­la 62 or­ga­na. Za sa­da je ob­u­če­no 106 ko­ri­sni­ka.

– S ob­zi­rom na to da su pri­pre­ma i do­sta­vlja­nje ta­be­la pred­sta­vlja­li ve­li­ki pro­blem za or­ga­ne, na­i­šli smo na ne­do­volj­no ra­zu­mi­je­va­nja i sa­rad­nju, što je do­ve­lo do od­re­đe­nog ka­šnje­nja u do­sta­vlja­nju po­da­ta­ka. Do­sta­vlje­ne ta­be­le ni­je­su bi­le pot­pu­ne i pra­vil­no iz­ra­đe­ne, ta­ko da je Upra­va za imo­vi­nu su­o­če­na sa do­dat­nim ob­ra­da­ma, što zah­ti­je­va pre­ci­zan i ta­čan rad i do­dat­ni vre­men­ski pe­ri­od – ka­za­li su iz Upra­ve.

U tom or­ga­nu oče­ku­je­mo da će re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne bi­ti pu­šten u pro­duk­ti­van rad u na­red­nih mje­sec-dva.

– Ali u evi­den­ci­ji će se na­la­zi­ti po­da­ci o or­ga­ni­ma ko­ji su do­sta­vi­li sta­nje imo­vi­ne kroz „eks­el” ta­be­le ko­je su pri­la­go­đe­ne i na­mi­je­nje­ne mi­gra­ci­ji po­da­ta­ka u je­din­stve­nu evi­den­ci­ju dr­žav­ne imo­vi­ne. Svr­ha veb-apli­ka­ci­je ARS je­ste da omo­gu­ći ko­ri­sni­ci­ma evi­den­ti­ra­nje osnov­nih sred­sta­va i pred­sta­vlja kom­plek­san si­stem sa vi­še mo­du­la. Sva­ki or­gan ko­ri­sti­će ARS za unos, iz­mje­nu, ot­pis sred­sta­va i u sva­kom tre­nut­ku će mo­ći da iz­vla­či iz­vje­šta­je o sta­nju svo­je imo­vi­ne, a Upra­va za imo­vi­nu će u re­al­nom vre­me­nu ima­ti tač­nu sli­ku o svim sred­stvi­ma svih or­ga­na i ima­će mo­guć­nost da­va­nja iz­vje­šta­ja o svim sred­stvi­ma po bi­lo ko­jem pa­ra­me­tru – po­ja­sni­li su iz Upra­ve.

U Upra­vi oče­ku­ju da će apli­ka­ci­ja bi­ti na­pu­nje­na in­for­ma­ci­ja­ma i pu­šte­na u rad za or­ga­ne ko­ji su do­sta­vi­li sta­nje imo­vi­ne, naj­ka­sni­je do 30. apri­la ove go­di­ne.

Neko da odgovara

Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va, Ste­vo Muk, ka­zao je za „Dan“ da smo nakon godina kašnjenja u uspostavljanju registra, u si­tu­a­ci­ji da ima­mo ba­zu, ali bez podataka. Po­ru­ču­je da ne­ko mo­ra sno­si­ti od­go­vor­nost za ova­ko spor rad na us­po­sta­vlja­nju re­gi­stra, is­ti­ču­ći da se vi­še od se­dam go­di­na ka­sni sa ovom oba­ve­zom, te da je pi­ta­nje da li bi i da­nas ima­li ika­kav na­pre­dak da ni­je bi­lo pri­ti­ska od DRI i ci­vil­nog dru­štva.

– Ko­li­ko će još tra­ja­ti pro­ces po­pu­nja­va­nja ba­ze i pro­vje­re tač­no­sti po­da­ta­ka, ako je uop­šte pred­vi­đe­na, mo­že­mo sa­mo da pret­po­sta­vi­mo, a sva­ka­ko su u pi­ta­nju go­di­ne, a ne mje­se­ci. Ključ­no je da će pro­ći još do­sta vre­me­na dok ne bu­de­mo ima­li sve­o­bu­hva­tan i funk­ci­o­na­lan re­gi­star imo­vi­ne – čak i na cen­tral­nom ni­vou od­ziv in­sti­tu­ci­ja je ma­nji od 50 od­sto, a mo­že­mo pret­po­sta­vi­ti da će pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka od osta­lih či­ni­la­ca jav­nog sek­to­ra, po­seb­no lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, ići još spo­ri­je – iz­ja­vio je Muk.

Sma­tra da je vri­je­me i da Vla­da obra­ti pa­žnju na ovo pi­ta­nje i na­tje­ra sve in­sti­tu­ci­je da pri­ja­ve imo­vi­nu za po­tre­be re­gi­stra, na­kon što po­zo­ve na od­go­vor­nost ru­ko­vo­di­o­ce Upra­ve za imo­vi­nu, zbog sad iz­vje­snog de­ce­nij­skog ka­šnje­nja.

– Ne ra­di se o soft­ve­ru za ko­ji se za­la­že­mo jer je for­mal­na oba­ve­za u za­ko­nu – ra­di se o in­stru­men­tu ko­ji će omo­gu­ći­ti ušte­de u upra­vlja­nju imo­vi­nom i ra­ci­o­nal­ni­je upra­vlja­nje njom. Po­ni­ža­va­ju­će je da dr­ža­va Cr­na Go­ra u 21. vi­je­ku ne zna šta po­sje­du­je – za­klju­čio je Muk.

Sta­nje u re­gi­o­nu

I dok će na­red­nih mje­se­ci bi­ti do­stup­ni pr­vi po­da­ci o imo­vi­ni ko­ja je u vlasništvu dr­ža­ve Cr­ne Go­re, sta­nje u upra­vlja­nju jav­nom svo­ji­nom na vi­šem je ni­vou u dr­ža­va­ma re­gi­o­na – Hr­vat­skoj i Sr­bi­ji.

Po pi­ta­nju evi­den­ci­je imo­vi­ne i tran­spa­rent­no­sti nje­nog upra­vlja­nja pred­nja­či Hr­vat­ska, ko­ja ima i Mi­ni­star­stvo dr­žav­ne imo­vi­ne. U toj dr­žav­ni jav­no je do­stu­pan Re­gi­star dr­žav­ne imo­vi­ne. Re­gi­star sa­dr­ži po­pis di­o­ni­ca u tr­go­vač­kim dru­štvi­ma, ne­kret­ni­na i po­slov­nih udje­la u tr­go­vač­kim dru­štvi­ma. U ta­be­la­ma su na­ve­de­ni na­zi­vi di­o­ni­čar­skog dru­štva ili prav­nog li­ca u ko­jem Hr­vat­ska ima vla­sni­štvo, te sje­di­šte, iz­nos po­čet­nog ka­pi­ta­la i slič­no. Pre­ci­zno su na­ve­de­ni po­da­ci o ka­kvoj se vr­sti ne­kret­ni­ne ra­di – stam­be­nom, po­slov­nom pro­sto­ru, gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu, te kva­dra­tu­ra­ma, adre­sa­ma…

Hr­vat­ska je re­gi­strom omo­gu­ći­la uvid u op­seg i struk­tu­ru imo­vi­ne ko­ja je u nje­nom vla­sni­štvu, re­dov­no ažu­ri­ra­nje prav­nih, fi­zič­kih, eko­nom­skih i fi­nan­sij­skih po­da­ta­ka o imo­vi­ni u vla­sni­štvu, nad­zor nad sta­njem imo­vi­ne.

U Sr­bi­ji je ovo pi­ta­nje tre­ti­ra­no Za­ko­nom o jav­noj svo­ji­ni i Ured­bom o evi­den­ci­ji ne­po­kret­no­sti u jav­noj svo­ji­ni. Re­pu­blič­ka di­rek­ci­ja za imo­vi­nu nad­le­žna je za vo­đe­nje je­din­stve­ne evi­den­ci­ju o ne­po­kret­no­sti­ma i zbir­ne evi­den­ci­je po­kret­nih stva­ri u dr­žav­noj svo­ji­ni.

Ana Ostojić
Dnevni list “Dan” 

Čla­nak je pri­pre­mljen od strane novinara dnevnog lista “Dan” u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom al­ter­na­ti­va, uz po­dr­šku Bri­tan­ske am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci, u okviru projekta ”Promovisanje finansijske odgovornosti u Crnoj Gori“ . Sa­dr­žaj član­ka is­klju­či­va je od­go­vor­nost auto­ra.