Objavljeno

Produžen rok za prijavu: Poziv za OCD – Nacionalna radna grupa za praćenje reforme javne uprave

Institut Alternativa, u ime regionalne mreže Think for Europe Network (TEN) a u okviru WeBER projekta, poziva sve zainteresovane organizacije civilnog društva (OCD) iz Crne Gore da se uključe u osnivanje, a potom i u rad Nacionalnih radnih grupa (NRG) za praćenje reforme javne uprave (RJU) u državama Zapadnog Balkana (ZB).

Nacionalna radna grupa je nacionalni konsultativni mehanizam koji ima za cilj da uključi civilno društvo u dijalog sa predstavnicima nadležnih organa o osmišljavanju i praćenju RJU na Zapadnom Balkanu (ZB). NRG se osnivaju u svakoj od država ZB, kao dio šireg konsultativnog mehanizma za dijalog o RJU – regionalne WeBER platforme, osnovane u Podgorici, novembra 2016. godine.
NRG obezbjeđuju da dijalog o RJU uključi civilno društvo na svim nivoima, kroz učešće OCD koje su aktivne kako na nacionalnom tako i na nivou gradova i opština. Članstvo u NRG je otvoreno za sve zainteresovane OCD.
Kako bi Vaša organizacija postala članica NRG potrebno je da nam pošaljete izjavu o zainteresovanosti za pristupanje u kojoj navodite prethodno iskustvo organizacije u aktivnostima koje se tiču RJU, kao i da popunite upitnik za procjenu potreba OCD u vezi sa učešćem u procesu RJU (link ka upitniku se nalazi u Pozivu).

Prijavljivanje za učešće u radu Nacionalnih radnih grupa je produžen i traje do 24. marta!

Poziv organizacijama civilnog društva da učestvuju u osnivanju i radu NRG

Konceptni dokument o NRG za reformu javne uprave

Objavljeno

Saopštenje: Agencija da informiše javnost kako funkcioneri prijavljuju i pravdaju prihode i imovinu

Institut alternativa uputio je preporuke Agenciji za sprječavanje korupcije koje su primarno usmjerene na unaprjeđenje informisanja javnosti Agencije o njenim aktivnostima, a naročito u dijelu kontrole imovinskih kartona javnih funkcionera i državnih službenika i ishodu kontrola.

Razlog tome je, primarno, slaba vidljivost rezultata rada Agencije tokom 2016. godine. Naime, veliki broj odluka i mišljenja koje Agencija donosi nalazi se na njenoj Internet prezentaciji, ali ne postoje sistematizovani podaci o aktivnostima Agencije koji bi omogućili uvid zainteresovanoj javnosti u to šta Agencija radi, kakvi su njeni rezultati i da li oni doprinose efikasnoj borbi protiv korupcije.

Preporuke su, u prvom redu, usmjerene na unaprjeđenje kontrole imovinskih kartona javnih funkcionera i državnih službenika, a naročito na povećanje transparentnosti podataka o sprovedenim kontrolama.

Naime, Agenciji smo preporučili da informiše javnost o tome čije je imovinske kartone kontrolisala i da li je i kakve nepravilnosti utvrdila, za svakog funkcionera pojedinačno, imenom i prezimenom. Odnosno, smatramo da javnost treba da zna ko nije uredno prijavio prihode i imovinu i šta je Agencija po tom pitanju preduzela. Ove podatke treba objaviti po okončanju postupka koji se vodi pred Agencijom ili drugim organima nadležnim za procesuiranje ovakvih slučajeva po nalazima Agencije.

Preporučili smo i da Agencija objavljuje podatke o kontrolama imovinskih kartona u kojima je provjeravala osnov sticanja imovine, odnosno tražila dodatna izjašnjenja i dokumentaciju od javnih funkcionera za imovinu koju posjeduju. Preciznije – kome je Agencija tražila dodatna izjašnjenja i dokumentaciju, za koju pokretnost ili nepokretnost i da li je funkcioner uspio da «opravda» njeno posjedovanje. Ukoliko nije, javnost treba to da zna, ali i da ima uvid u to šta je Agencija iz svoje nadležnosti u tom slučaju preduzela. Samo se ovako javni funkcioneri, ali i Agencija čiji je zadatak da ih kontroliše, mogu pozvati na odgovornost pred građanima koji plaćaju njihov rad i funkcionisanje.

Imajući u vidu ograničenje iz Zakona o sprječavanju korupcije koje onemogućava Agenciji da objavi odluke kojima se utvrđuje da javnih funkcioner nije povrijedio odredbe ovog Zakona, preporučili smo Agenciji da po takvim donijetim odlukama javnim funkcionerimatraži saglasnost za objavljivanje odluka i objavi informaciju o tome kome je tražila saglasnost i ko joj je takvu saglasnost dao, a ko ne. Smatramo da je ovo izuzetno važno s aspekta integriteta službenika koji kontrolišu imovinske kartone kao i cijele Agencije, ali i integriteta javnih funkcionera, naročito ako bi se naknadno utvrdilo da taj funkcioner jeste povrijedio odredbe Zakona. Takođe, smatramo i da ne postoji razlog koji bi bilo kog javnog funkcionera opredijelio da sakrije dokument kojim se utvrđuje da su njegovi prihodi i imovina zakonito stečeni i uredno prijavljeni.

Ostale preporuke usmjerene su i na unaprjeđenje zaštite zviždača, kontrole finansiranja političkih subjekata i jačanje integriteta u javnom sektoru.

Ana Đurnić
Istraživačica javnih politika

Ovdje možete preuzeti Preporuke za unaprijeđenje rada Agencije za sprječavanje korupcije tokom 2017. godine i Komentare Instituta alternativa na Predlog Plana rada Agencije za sprječavanje korupcije za 2017. godinu u cjelosti.

Preporuke smo pripremili i uputili Agenciji za sprječavanje korupcije u okviru projekta “Ka efikasnijoj borbi protiv korupcije”, koji IA sprovodi uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije. Misljenja i stavovi izneseni u dokumentima ne odražavaju nužno stavove i mišljenja Ambasade Kraljevine Holandije.

Objavljeno

Intervju: Politički uticaj koči reformu

Vla­da do 2020. go­di­ne pla­ni­ra da sma­nji broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru za 5.000 lju­di, a po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji je ne­mo­gu­će iz­bje­ći, jer ključ­nim in­sti­tu­ci­ja­ma – mi­ni­star­stvi­ma, ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan“ is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va Mi­le­na Mi­lo­še­vić. Ona je upo­zo­ri­la da za­po­šlja­va­nje po osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, te da re­for­ma pred­vi­đa sa­mo „ko­zme­tič­ke mje­re“.

Mi­lo­še­vi­će­va je na­ve­la da stav o glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra uglav­nom pro­iz­i­la­zi iz či­nje­ni­ce da ovaj sek­tor, pre­ma po­sled­njim do­stup­nim po­da­ci­ma, za­po­šlja­va oko 56.000 lju­di, is­ti­ču­ći da je u pot­pu­no­sti oprav­dan.

Ipak, In­sti­tut al­ter­na­ti­va je če­sto mo­rao da za­mi­je­ni dr­žav­ne or­ga­ne u za­htjev­nom po­slu pre­bro­ja­va­nja za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi i u jav­nom sek­to­ru uop­šte. Pri­mje­ra ra­di, ne po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih u tzv. agen­ci­ja­ma i u jav­nim pred­u­ze­ći­ma.

In­for­ma­ci­je o za­po­sle­ni­ma na lo­kal­nom ni­vou ta­ko­đe su pro­gla­ša­va­ne taj­nom. To go­vo­ri sa­mo o raz­mje­ra­ma pro­ble­ma, za či­je rje­ša­va­nje mi ne­ma­mo po­u­zda­ne po­čet­ne po­dat­ke – uka­za­la je ona.

Do­da­je da se po­li­ti­ka za­po­šlja­va­nja u Cr­noj Go­ri uglav­nom te­me­lji na raz­mje­ni rad­nih mje­sta za od­re­đe­nu ko­rist, te da sa­mim tim ni­je ute­me­lje­na na ana­li­zi po­tre­ba i stvar­nom op­se­gu po­slo­va od­re­đe­nih in­sti­tu­ci­ja i usta­no­va.

– Otud i ču­ve­ni pri­mje­ri lo­kal­nih cen­ta­ra za kul­tu­ru ko­ji su za­po­šlja­va­li i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­po­sle­nih, vi­še ne­go či­ta­va mi­ni­star­stva – pod­sje­ti­la je ona.

Upr­kos oči­toj glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra, Mi­lo­še­vić uka­zu­je da s dru­ge stra­ne ima­mo si­tu­a­ci­ju da je u dr­žav­noj upra­vi pred­vi­đe­no rad­nih mje­sta za vi­še od 2.000 iz­vr­ši­la­ca, ne­go što ih je tre­nut­no za­po­sle­no.

– Da­kle, upr­kos to­me što če­sto ču­je­mo da je na­ša upra­va glo­ma­zna, Vla­da i Upra­va za ka­dro­ve odo­bra­va­ju pra­vil­ni­ke ko­ji­ma je pred­vi­đe­no vi­še rad­nih mje­sta ne­go što je mo­gu­će po­pu­ni­ti – is­ti­če ona.

Mi­lo­še­vić do­da­je da ova­kva prak­sa du­go­roč­no ni­je odr­ži­va.

– Sa­da­šnje na­mje­re Vla­de su da se, na ni­vou či­ta­vog jav­nog sek­to­ra, broj za­po­sle­nih do 2020. go­di­ne sma­nji za 4.000 do 5.000. Pod pri­ti­skom jav­nog du­ga, do ne­kog sma­nje­nja će vje­ro­vat­no mo­ra­ti da do­đe, ali osta­je ne­ja­sno ka­ko će se to sma­nje­nje spro­ve­sti, spo­ra­zum­no ili uki­da­njem rad­nih mje­sta. Da li će­mo po­no­vo bi­ti us­kra­će­ni za kva­li­te­tan ka­dar ona­mo gdje nam je po­tre­ban, da ra­di na raz­voj­nim za­da­ci­ma i pri­mje­ni ključ­nih re­for­mi – kon­sta­to­va­la je Mi­lo­še­vić.

Pod­sje­ća da se sa re­for­mom jav­ne upra­ve i do­no­še­njem pr­vog stra­te­škog do­ku­men­ta kre­nu­lo još 2003. go­di­ne. Sma­tra da je vre­me­na i do sa­da bi­lo na pre­tek, ali da se odu­go­vla­či­lo sa pri­mje­nom od­re­đe­nih mje­ra.

– To se oči­ta­va i u Stra­te­gi­ji za re­for­mu jav­ne upra­ve do 2020. go­di­ne, ko­ja je „pre­pi­sa­la“ ili pre­u­ze­la ne­ke mje­re, ko­je su ra­ni­je osta­le ne­re­a­li­zo­va­ne. Do sa­da je spro­ve­de­na sa­mo jed­na ak­tiv­nost. Usvo­jen je Za­kon o uprav­nom spo­ru, što je vi­še na­met­nu­to po­tre­bom uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­nog okvi­ra sa no­vim za­ko­nom o uprav­nom po­stup­ku, ne­go sa­mom stra­te­gi­jom. Ta­ko­đe, for­mi­ra­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve ima­lo je za po­sle­di­cu „ote­za­nje“ re­a­li­za­ci­je od­re­đe­nih mje­ra – ka­za­la je ona.

Mi­lo­še­vić is­ti­če da stro­go po­što­va­nje ro­ko­va ni­je naj­bit­ni­je u ovoj pri­či, ko­li­ko je bit­no da se na­po­kon kre­ne u re­a­li­za­ci­ju od­re­đe­nih ci­lje­va, a da se ne pra­ve ko­ra­ci una­zad, na­ro­či­to u po­li­tič­ki naj­o­sje­tlji­vi­jim pod­ruč­ji­ma, kao što su za­po­šlja­va­nje i ra­ci­o­na­li­za­ci­ja jav­ne upra­ve.

– Upra­vo su to naj­pro­ble­ma­tič­ni­je obla­sti, u ko­ji­ma, čak ni sa­mom stra­te­gi­jom, ni­je­su pred­vi­đe­ni na­ro­či­to am­bi­ci­o­zni ci­lje­vi. Za­po­šlja­va­nje na osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, a re­for­mom su, za sa­da, u ovoj obla­sti, pred­vi­đe­ne sa­mo ko­zme­tič­ke mje­re. Ta­ko­đe, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja upra­ve je je­dan iza­zov, ko­ji ima im­pli­ka­ci­je po ukup­no eko­nom­sko upra­vlja­nje u ze­mlji. Me­đu­tim, ka­ko je In­sti­tut al­ter­na­ti­va ne­ko­li­ko pu­ta upo­zo­ra­vao, u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, umje­sto pred­vi­đe­nog sma­nje­nja, do­šlo je do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, na­ro­či­to na lo­kal­nom ni­vou. Lo­kal­ne upra­ve su, u na­če­lu, na­ro­či­to za­ne­ma­re­na oblast. One ni­je­su u do­volj­noj mje­ri uklju­če­ne u re­for­mu. Još ni­je­su pred­vi­đe­ne sve­o­bu­hvat­ne mje­re u po­gle­du una­pređe­nja upra­vlja­nja ljud­skim re­sur­si­ma, ra­ču­no­po­la­ga­nja, in­te­gri­te­ta i upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma na lo­kal­nom ni­vou – is­ta­kla je ona. 

Mi­lo­še­vić na­vo­di da je po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji ne­mo­gu­će iz­bje­ći, s ob­zi­rom da mi­ni­star­stvi­ma ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti.

– Na­kon od­re­đe­nog ni­voa, po­li­tič­ki uti­caj bi tre­ba­lo da bu­de mi­ni­ma­lan, što u Cr­noj Go­ri ni­je slu­čaj. Na­pro­tiv, na po­zi­ci­ja­ma ko­je bi tre­ba­lo da za­u­zi­ma­ju pro­fe­si­o­nal­ci, na­la­ze se lič­no­sti ko­je su di­rekt­no eks­po­ni­ra­ne is­pred po­je­di­nih po­li­tič­kih par­ti­ja. To se, na­rav­no, naj­vi­še od­no­si na DPS, ko­ji u svom sa­vje­tu za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je iz­bor­nog pro­gra­ma ima broj­ne dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma. Ali, i dru­ge par­ti­je, po osva­ja­nju vla­sti, sma­tra­ju da im pri­rod­no pri­pa­da pra­vo pre­kra­ja­nja ad­mi­ni­stra­ci­je i za­po­šlja­va­nja. U op­šti­na­ma, smje­ne vla­sti ta­ko­đe pra­te smje­ne ru­ko­vo­di­la­ca, što je sve po­ka­za­telj da je po­li­tič­ki uti­caj i da­lje sve­pri­su­tan – oci­je­ni­la je ona.

Po­treb­na ko­or­di­na­ci­ja

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­dav­no osni­va­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve, Mi­lo­še­vić je ka­za­la da je još ra­no oci­je­ni­ti da li se nje­go­vim for­mi­ra­njem mo­že oče­ki­va­ti su­štin­ski no­vi pri­stup u spro­vo­đe­nju re­for­me jav­ne upra­ve. Da bi do to­ga do­šlo, ka­ko ci­je­ni, va­žno je da se rad ove in­sti­tu­ci­je ne sve­de na pu­ko pre­u­zi­ma­nje ra­ni­jih po­slo­va ko­je su oba­vlja­li nad­le­žni di­rek­to­ra­ti u MUP-u i ne­ka­da­šnjem Mi­ni­star­stvu za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.

– Po­zi­tiv­no je što je pred­vi­đe­no da za raz­voj i re­for­mu lo­kal­ne i dr­žav­ne upra­ve sa­da bu­de za­du­že­no ne­što vi­še za­po­sle­nih ne­go ra­ni­je. Me­đu­tim, ni­jed­no mi­ni­star­stvo sa­mo ne mo­že iz­ni­je­ti ova­ko za­htjev­nu re­for­mu. Za­to je va­žno da ko­or­di­na­ci­ja raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja bu­de učin­ko­vi­ti­ja ne­go što je to bio slu­čaj do sa­da – na­po­me­nu­la je ona.

Mi­lo­še­vić pod­sje­ća da je Vla­da pro­šle go­di­ne obra­zo­va­la Sa­vjet za re­for­mu jav­ne upra­ve.
–Na­kon du­žeg vre­me­na, to je pr­vi put da Cr­na Go­ra ima je­din­stve­no ti­je­lo za upra­vlja­nje ovom re­for­mom. Me­đu­tim, pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra ni­je­su u Sa­vje­tu, što ta­ko­đe ne ide u pri­log otvo­re­ni­jem pri­stu­pu u spro­vo­đe­nju re­for­me. To ni­je u skla­du sa ključ­nim stan­dar­di­ma do­brog upra­vlja­nja, ko­ji su de­fi­ni­sa­ni Evrop­skim prin­ci­pi­ma jav­ne upra­ve – uka­za­la je ona.

Tekst preuzet sa internet stranice Dan Online.

Objavljeno

Otključavanje podataka i ekonomija

#OpenDataDay

Danas, 4. marta, se po sedmi put zaredom obilježava Međunarodni dan otvorenih podataka. Ideja je da se nizom događaja širom svijeta ukaže na značaj i koristi od “otvaranja” podataka ali i potrebu usvajanja politika otvorenosti, ne samo vlada i javnih institucija već i privatnog sektora, civilnog društva, medija i akademske zajednice.

Otvoreni, a kod nas se ponekad kaže i “otključani” podaci su podaci koji su objavljeni neobrađeni i u mašinski čitljivoj formi. To znači da ih je moguće koristiti u raznim softverima, moguće ih je automatizovano pretraživati a podatke “ekstraktovati” i koristiti – umjesto da ogromnu količinu podataka prekucavate iz papira, što je sporo i skupo. U Crnoj Gori, državni i lokalni organi nam uporno dostavljaju dokumenta ili u papiru ili u zaključane u PDF-u pa ih je nemoguće elektronski koristiti.

I ne krivim vas ako ste upravo pomislili da imamo i većih problema od toga, ali evo podatka koji vam možda može skrenuti pažnju. Delloite je za Vladu Velike Britanije 2011. godine uradio procjenu britanskog tržišta informacija iz javnog sektora i procijenio njihovu vrijednost na 1,8 milijardi funti – i to samo u toj godini. Javni podaci se u toj zemlji preuzimaju i koriste ne samo za unapređenje stanja u oblasti zdravstva, obrazovanja, transporta, ekonomije, zaštite okoline, bezbijednosti i socijane zaštite, već i profitno: putem kreiranja novih sadržaja i usluga na osnovu njih. Dva slikovita primjera iz prakse: objavljivanje podataka o kardio-hirurškim intervencijama odraslih u Britaniji je uticalo na smanjenje stope smrtnosti, što je za posljedicu imalo ekonomsku vrijednost koja se procjenjuje na preko 400 miliona funti. Korišćenje podataka o transportu u Londonu u realnom vremenu putem aplikacije uštedjelo je korisnicima vrijeme, pomoglo im da zaobilaze gužve u saobraćaju i proizvelo ekonomsku vrijednost imeđu 15 i 58 miliona funti.

Možda ovo zvuči previše napredno za našu malu zemlju, međutim, praksa je pokazala da upotreba podataka zavisi samo od ideja i inovativnosti korisnika, odnosno građana, a njihova javna dostupnost pruža jednaku šansu svima da nešto urade. Ali da bi građani, IT stručnjaci i preduzetnici mogli da “nabasaju” na dobre podatke od kojih mogu da naprave nešto korisno ili zanimljivo za zajednicu, što će stvoriti materijalnu ili nematerijalnu vrijednost, mora se njegovati kultura proaktivnog objavljivanja sirovih podataka. Iako je to odgovornost u provom redu državnog aparata koji prikuplja gomile podataka o građanima, i biznis zajednica “zna” puno toga o nama: koliko crnogorci jedu mesa a koliko ribe, koliko posjećuju privatne stomatološke ordinacije, koliko smo kupili laptop-ova ove godine. Akademska zajednica može da objavi koje knjige je moguće naći u fakultetskim bibliotekama i koje se najviše čitaju. Interpretacijom, kombinovanjem i nadogradnjom raznih javnih podataka može se profitirati a mogu se i pokrenuti pitanja od javnog interesa.

Premda se ne radi o politički osjetljivom pitanju, Vlada je kao i obično i u ovome zakazala i zaostaje za svijetom. Iako je još 2014. godine započet rad na Zakonu o slobodnom korišćenju informacija u posjedu organa vlasti i dva puta je bio na javnoj raspravi, do danas nije usvojen niti kao poseban zakon niti kao dio Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Budući da je Evropska unija prepoznala potencijal otvorenih podataka i usvojila dvije direktive koje regulišu ovu oblast (2003. i 2013. godine), moraćemo prije ili kasnije da ih “prevedemo” u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, za punu korist od ovog zakona, potrebno je ispunjenje dvije pretpostavke: da svi objavljujemo podatke i da građani budu zainteresovani da ih koriste. Sudeći po iskustvu primjene Zakona o slobodnom pristupu informacijama koji imamo od 2006. godine, osvajanje prostora otvorenih podataka biće dugo i mukotrpno.

Dina Bajramspahić
Istraživačica javnih politika

Open data

Objavljeno

Prijavite se za rad u Institutu alternativa

INSTITUT ALTERNATIVA

MOŽE ZAPOSLITI U PUNOM RADNOM VREMENU

DOKTORA ILI MAGISTRA DRUŠTVENIH NAUKA ili PRAVNIKA SA PRAVOSUDNIM ISPITOM

(ILI NEKOG KO MOŽE DA NAS UVJERI DA JE JEDNAKO DOBAR ILI BOLJI)

Kandidati moraju uvjerljivo pokazati da:

  • Mogu u organizaciju donijeti dobru volju i pozitivnu energiju
  • Vjeruju u vrijednost onoga što radimo i kako radimo
  • Žele da rade u nevladinoj organizaciji
  • Su spremni da rade sve poslove istraživanja, analize i komunikacije
  • Su spremni da javno nastupaju
  • Otvoreni su za diskusiju o kvalitetu sopstvenog rada/interne i eksterne revizije rada

Prilikom izbora ćemo procjenjivati:

  • Iskustvo i kvalitet pisanja naučnih radova / analiza javne politike
  • Iskustvo u oblastima rada naše organizacije
  • Znanje engleskog jezika
  • Sposobnost za rad u timu i izloženost pritisku upravljanja projektima

Prednost mogu imati kandidati sa:

  • iskustvom rada u nevladinim/ međunarodnim organizacijama
  • iskustvom u upravljanju ljudima/programima/ projektima

Ako smatrate da je naša organizacija mjesto za vaš budući radni angažman pošaljite nam:

  • detaljnu biografiju
  • jedan naučni rad/analizu/ esej ili drugi objavljeni pisani tekst
  • pismo motivacije (opis razloga za prijavu i očekivanja)

Prijave se dostavljaju isključivo na adresu

stevo@institut-alternativa.org

Rok za dostavljanje prijava je 15. mart 2017. godine

Javićemo se kandidatima koji su ušli u uži izbor

Nećemo davati više informacija zainteresovanim kandidatima tokom trajanja roka za prijavu.

Objavljeno

Apel 7 NVO Skupštini – Zaustavite imenovanje Jelića u DRI

Zabrinuti zbog razvoja događaja u pogledu statusa nezavisnih, nadzornih institucija u Crnoj Gori, sa posebnim naglaskom na stanje u oblasti kontrole budžeta, upućujemo

APEL POSLANICIMA

da Zoran Jelić ne bude imenovan za člana Senata Državne revizorske institucije

Zoran Jelić nije uradio ništa da bi bio dostojan stalne funkcije člana Senata ključne nadzorne institucije u Crnoj Gori, a uradio je dosta toga što ga je moralo diskvalifikovati iz ovog izbora.

Osim činjenice da je njegovo ime sinonim za „aferu snimak“ i zloupotrebu javnih sredstava u političke svrhe, podsjećamo da je Jelić niz godina kršio zakon tako što je istovremeno bio poslanik i državni službenik u Zavodu za zapošljavanje.

Ključna činjenica koja bi ga morala eliminisati je negativno mišljenje koje je DRI izrekla na rad Zavoda za zapošljavanje u trenutku kada je on njime upravljao. Podsjećamo da je prilikom skupštinske rasprave o ovom izvještaju, tadašnji poslanik i direktor ZZZ, Zoran Jelić polemisao sa navodima DRI i dovodio ih u pitanje, zloupotrebljavajući svoju poslaničku funkciju.

DRI je, takođe, u svom Izvještaju o reviziji uspjeha: „Efikasnost korišćenja sredstava od doprinosa za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom“, objavljenom u oktobru 2015. konstatovala da se sredstva od posebnog doprinosa ne koriste na efikasan način, uz činjenicu da nije realizovan niz utvrđenih mjera kako bi se ostvarila veća iskorišćenost sredstava namijenjenih profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom od strane Ministarstva rada i socijalnog staranja i Zavoda za zapošljavanje, kojim je u periodu od osnivanja Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom 2009. pa sve do oktobra 2012. upravljao upravo Zoran Jelić.

Uz sve probleme koji prate njen rad, DRI je za više od 10 godina svog rada uspjela da se izbori za poziciju objektivne i nezavisne institucije, čije nalaze uvažavaju, citiraju i koriste predstavnici svih političkih partija, nezavisno kojoj opciji pripadaju.

Izvještaje DRI koristimo i mi, dolje potpisani predstavnici civilnog sektora, kao jedinstven primjer institucije u Crnoj Gori koja otvoreno izvještava o zloupotrebama i kršenjima zakona, sa ciljem da se ojača odgovornost za upravljanje sredstvima poreskih obveznika.

Imenovanje Zorana Jelića u Senat DRI bi promijenilo odnos svih nas prema radu DRI – to bi bio udar na nezavisnost i integritet vrhovne revizorske institucije, kao i njene kapacitete da objektivno i nezavisno sagledava zloupotrebe, neracionalnosti i nezakonitosti u radu javne uprave.

Pozivamo poslanike da se uzdržavanjem od glasanja u plenumu, ponište ovaj proces imenovanja. Već sedam godina čekamo da Senat DRI bude upotpunjen, tako da razlozi hitnosti ne mogu biti iznad cilja da u Senatu bude osoba koja će imati povjerenje javnosti i bez mrlja u pogledu integriteta.

Pozivamo i EU da sa pažnjom prati ovaj slučaj i javno iznese svoje mišljenje u vezi sa ovim imenovanjem, s obzirom na značaj koji DRI ima u procesu pridruživanja.

Potpisnici:

  • Stevo Muk, Predsjednik Upravnog odbora, Institut alternativa (IA)
  • Vanja Ćalović, Izvršna direktorica, Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS)
  • Ana Novaković, Izvršna direktorka, Centar za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO)
  • Daliborka Uljarević, Izvršna direktorka, Centar za građansko obrazovanje (CGO)
  • Tea Gorjanc Prelević,Izvršna direktorka, Akcija za ljudska prava (HRA)
  • Marina Vujačić, Izvršna direktorica, Udruženje mladih sa hendikepom (UMHCG)
  • Zlatko Vujović, Predsjednik Upravnog odbora, Centar za monitoring i istraživanje (CEMI)