Organizovane kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore su značajan akter kriminalnog života na Zapadnom Balkanu. Od kada je 2014. godine započeo sukob između crnogorskih klanova (škaljarskog i kavačkog) koji je imao veliki uticaj na srpsko kriminalno podzemlje, očekivala se intenzivnija saradnja nadležnih institucija ove dve zemlje. Iako su neophodni međunarodni sporazumi već bili potpisani, na početku je između institucija vladalo određeno nepoverenje koje je tu saradnju sprečavalo. U tom smislu je analizirana saradnja policije i tužilaštava Srbije i Crne Gore u borbi protiv organizo- vanog kriminala. Naime, borba protiv organizovanog kriminala zauzima visoko mesto na političkoj agendi državnih zvaničnika Srbije i Crne Gore. U prilog tome svedoče sastanci ministara unutrašnjih poslova/direktora policije ove dve države koji se održavaju bar jednom godišnje, dok se operativni sastanci predstavnika policije organizuju više puta u toku godine. Pravosudni organi Crne Gore se češće obraćaju srpskim kolegama u vezi sa predmetima vezanim za organizovani kriminal i u tom aspektu postoji mogućnost da se saradnja između tužilaštava unapredi. Saradnja se, dakle, odvija u kontinuitetu, ali i dalje ima predmeta čije rešavanje zavisi od političke volje.
Glavni zaključak je da suštinske saradnje između policijskih i pravosudnih organa zapravo nema dovoljno, jer nedostaje saradnja u fazi istrage u predmetima organizovanog kriminala, uključujući i paralelne istrage.
