Istraživačica javnih politika u Institutu alternativa Milica Milonjić predstavila je naše komentare na Nacrt strategije razvoja informacionog društva Crne Gore do 2020. godine na Centralnoj javnoj raspravi održanoj 17. juna 2016. u Rektoratu Univerziteta Crne Gore. Komentare smo dostavili i u pisanoj formi nadležnom ministarstvu.
Uprkos određenim poboljšanjima u odnosu na strategiju koja se odnosi na period 2012-2016, prepoznali smo da postoji prostor za dodatno unapređenje i to kada je u pitanju evaluacija i revizija uspjeha prethodnog strateškog dokumenta, obrazlaganje koštanja i izvora finansiranja novog, uspostavljanje koordinacije nad sprovođenjem aktivnosti, definisanje mehanizama monitoringa i evaluacije, kao i uključivanje većeg broja partnera i obezbjeđivanje razumljivosti strateškog teksta široj javnosti.
Milica je posebno naglasila da je potrebno predstaviti presjek stanja kada je u pitanju sprovođenje prethodne strategije i ukazati na nerealizovane aktivnosti i uočene probleme kako bi se uzroci problema tretirali aktivnostima u okviru novog strateškog dokumenta. Takođe, smatramo da će nepostojanje početnih vrijednosti za određeni broj indikatora otežati monitoring i evaluaciju postignutog. Nadalje, potrebno je precizirati koštanje novog strateškog dokumenta i izvore finansiranja. Pravilno i precizno budžetiranje mjera neophodno je da bi se blagovremeno planirala sredstva za njihovo sprovođenje u budžetu države ili se na vrijeme tražila donatorska podrška. Na kraju, s obzirom da se radi o horizontalnom dokumentu koji obuhvata više od 50 organa uprave na nacionalnom i lokalnom nivou, smatramo da je potrebno precizirati mehanizme koordinacije sprovođenja strategije, ali i predvidjeti mehanizme za praćenje sprovođenja strategije i evaluaciju postignutih rezultata.
Efekti implementacije ove strategije dalekosežni su za društvo u cjelini. Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u javnoj upravi poboljšaće njenu efikasnost i ubrzati reformu ka servisno-orjentisanoj javnoj upravi, što može olakšati sprovođenje javnih politika u različitim oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita. Takođe, IKT pružaju značajne mogućnosti za ekonomski rast i razvoj, a time i poboljšanje životnog standarda građana.
