Pitanje samostalnosti Policije jeste u svojoj suštini pitanje gdje će biti moć, u ministarskoj ili direktorskoj fotelji, a ta moć mora pravilno da se decentralizuje i dovede u ravnotežu. Šteta je za građane ako se ova proces ne iskoristi za ozbiljno unapređenje rada Policije već samo svede na prelivanje personalne moći.
Na novom Zakonu o unutrašnjim poslovima se radi već tri godine, koliko sam i ja članica radne grupe koja priprema novi zakon. Najmanje toliko dugo već traje debata o tome koji je model bolji, samostalna Policija ili Policija kao organ u sastavu MUP-a.
Ovo je veoma složeno pitanje jer smo već u praksi imali oba modela i oba su pokazala određene prednosti i nedostatke. Lako je odabrati bilo koje rješenje ali je teško učiniti ga funkcionalnim i u službi građana.
Ministastvo javne uprave (MJU) je u novembru 2017. godine sačinilo Analizu funkcionalnih i finansijskih efekata uvođenja „organa uprave u sastavu ministarstva“ i započelo javnije zagovaranje stava da taj model nije odgovarajući, da nije doprinio većoj odgovornosti i efikasnosti i da ga generalno treba ukinuti. Ranije je i Državna revizorska institucija predlagala razmatranje te ideje na temelju svojih revizija.
Ne radi se samo o Upravi policije već o dvadeset različitih uprava, zavoda, agencija i direkcija koje su u sastavu ministarstava. Predlog MJU da se ukine koncept u praksi bi se sproveo tako da bi neki od tih organa postali samostalni, neki bi se potpuno inkorporirali u ministarstvo, a može doći i do spajanja organa.
Ministarstvo finansija je rado prihvatilo da organi u njegovom sastavu, Poreska uprava, Uprava carina, Uprava za nekretnine, Uprava za igre na sreću, promijene svoj status. Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova je na javnoj raspravi o novom Zakonu o državnoj upravi isticalo da Policija treba da ostane izuzetak zbog specifičnosti policijskih ovlašćenja i neophodnosti jače kontrole.
Osim predloga da se koncept ukine, MJU nije dalo dodatne smjernice o tome kako da novim konceptom dobijemo i nešto kvalitativno novo osim gomile novih samostalih organa. A to znači da će i kasnije nesumnjivo biti problema sa efikasnošću i odgovornošću.
Međutim, analizirajući praksu koju smo imali od 2012. do danas, uočavamo da je MUP imao mnogo izazova u “upravljanju” Policijom.
Dva ključna aspekta modela “organ u sastavu” su da je MUP do sada držao pod kontrolom: zapošljavanje u Policiji i upravljanje finansijama policije. Za te potrebe, od 2012. do danas, u MUP-u je formiran popriličan broj direktorata, direkcija, odsjeka, službi, biroa, sektora i drugih organizacionih jedinica čiji se efekat ne vidi dok je njihov stvarni doprinos funkcionisanju Policije vrlo upitan.
Primjera radi, MUP je za godinu i po dana, devet puta mijenjao Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, što pokazuje nedostatak vizije za reformu policije ali i haotičnu kadrovsku politiku koja doprinosi politizaciji Policije. Tokom ove godine u jednom trenutku je bilo 320 neraspoređenih službenika MUP-a i Policije.
MUP je od 2012. do 2014. godine izgubio više od 17 miliona eura u sudskim, mahom radnim, sporovima, što najbolje govori o tome kako se upravljalo ljudskim resursima. I taj trend je nastavljen. Izvještaj DRI objavljen u julu 2018. godine, pokazuje da je i u 2017. godini na osnovu sudskih sporova iz ranijeg perioda isplaćeno preko šest miliona eura.
Međutim, ni Policija nije bila ništa bolja u upravljanju finansijama dok je bila samostalna. Upravo tokom tog perioda sklapani su i realizovani najproblematičniji ugovori: Limenka, kamp Zlatica, zgrada Uprave policije, koji su imali višemilionske implikacije na budžet, za koje niko nikada nije odgovarao.
I dok je Policija sklona da “iskače” iz svojih ovlašćenja i postupa samovoljno, Ministarstvo nije na kvalitetan način stalo tome na put. Unutrašnja kontrola MUP-a se bavi samo benignim pritužbama umjesto krivičnom odgovornošću pojedinih policijskih službenika.
Iako se vrlo jednostavno može potkrijepiti da je Ministarstvo diktiralo određena politička rješenja kada su u pitanju strateška dokumenta za policiju, zakonodavstvo, zapošljavanje kadrova koji ne odgovaraju potrebama Policije – činjenica je da se menadžment Policije nije branio od takvih praksi. Taj nedostatak integriteta biće izazov i u narednom periodu. Iako model Policije kao samostalnog organa ima određene prednosti, one će tek imati efekta kada policija bude imala potpuno profesionalan menadžment koji će biti čvrsta prepreka za uticaj politike na njen rad.
Izbor novog direktora Policije je sigurno ubrzao donošenje odluke o modelu. Ali operacionalizacija te odluke je vrlo složena i zahtijeva propisivanje preciznih internih procedura. Pitanje je da li će biti interesovanja za kreiranje dobrog sistema za upravljanje ljudskim resursima i finansijama koji bi otežao zloupotrebe i političke odluke umjesto stručnih. U protivnom će Policija upravljati isto kao MUP.
Dina Bajramspahić,
istraživačica javnih politika u IA
