U petak, 16. novembra 2018. godine organizujemo panel diskusiju “Ka boljem regulisanju javnih i tajnih nabavki u sektoru bezbjednosti”, u PR Centru, sa početkom u 11h.
Panel diskusija će biti fokusirana na javne i tajne nabavke u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Upravi policije, koji su, u periodu od 2013. do 2017. godine, na javne nabavke potrošili preko 50 miliona eura i dodatnih skoro 5 miliona eura na povjerljive nabavke.
Cilj panel diskusije je, da u svjetlu buduće samostalnosti Uprave policije i u kontekstu pripreme novog Zakona o javnim nabavkama, osvijetlimo do sada uočene probleme u sprovođenju nabavki u ovim institucijama, kao i dobre prakse i definišemo preporuke za unaprijeđenje upravljanja ovim značajnim dijelom javne potrošnje.
Na panel diskusiji govorićemo o sljedećim pitanjima:
– Kako su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije planirali i trošili novac za javne nabavke u prethodnom petogodišnjem periodu?
– Do kada će povjerljive nabavke u sektoru bezbjednosti i odbrane biti u pravnom vakuumu i daleko od kontrole?
– Zbog čega nisu usvojeni podzakonski i interni akti predviđenih Zakonom o javnim nabavkama od juna 2017. godine, koji je trebalo da bolje regulišu ovu oblast?
– Smijemo li propustiti priliku da se novim Zakonom o javnim nabavkama detaljno urede nabavke za bezbjednost i odbranu? Kakve su preporuke SIGMA-e i i Evropske komisije u tom smislu?
O ovim temama govoriće:
Zoran Milić, šef Biroa za javne nabavke, Ministarstvo unutrašnjih poslova
Blažo Savković, načelnik Sektora II, Državna revizorska institucija
Mersad Mujević, direktor Uprave za javne nabavke i šef Radne grupe za pripremu novog Zakona o javnim nabavkama
Stefan Šaponjić, načelnik Direkcije za javne nabavke i član Radne grupe za pripremu Uredbe o nabavkama u sektoru bezbjednosti i odbrane
Moderatorka: Ana Đurnić, istraživačica javnih politika, Institut alternativa
Panel diskusiju organizujemo uz podršku Evropske unije kroz program Podrške civilnom društvu, a u okviru projekta „Puls integriteta i povjerenja policija na Zapadnom Balkanu: POINTPULSE“, koji Institut alternativa zajedno sa partnerima iz regiona sprovodi već četiri godine.
Obavještavamo sve zainteresovane organizacije civilnog društva da je rok za slanje Prijedloga projekata u okviru Konkursa za podršku OCD u Crnoj Gori produžen do 20. novembra 2018. godine do 17h. Prijedloge projekata slati na e-mail adresu info@institut-alternativa.org.
Organizacije koje su već podnijele prijave nemaju obavezu da ih ponovo dostavljaju.
Na konkurs se mogu prijaviti crnogorske OCD koje ispunjavaju sljedeće kriterijume:
imaju status pravnog lica;
neprofitnog su tipa;
direktno su odgovorne za pripremu i upravljanje projektom;
registrovane su u Crnoj Gori najmanje 12 mjeseci prije roka za dostavljanje prijedloga projekta;
da im je godišnji prihod u 2016. ili u 2017. godini bio veći od 10 000€.
Ukoliko projektom konkuriše samo jedna organizacija, godišnji prihod u 2016. ili u 2017. godini treba da bude veći od 10 000€. Ukoliko projektom konkurišu vodeći aplikant i partner, njihovi godišnji prihodi za 2016. ili 2017. godinu treba da budu ukupno veći od 10 000€.
Za OCD čiji projekti budu podržani, pripremljen je program jačanja kapaciteta u upravljanju projektima i nadgledanju i kontroli javne potrošnje, što će doprinijeti uspješnijoj realizaciji njihovih projekata i daljem radu u ovoj oblasti.
IA je, zahvaljujući podršci Delegacije EU u Crnoj Gori, obezbijedio sredstva za podršku projektima u ukupnom iznosu od 85.000 EUR, pri čemu će projekti biti podržani u iznosu od najmanje 8.000 EUR, a najviše 10.000 EUR.
Napomena:Organizacije koje su već dva puta dobile podršku kroz program dodjele malih grantova i koje su korisnice sredstava u okviru IPA 2016 Programa za civilno društvo (Civil Society Facility Montenegro Programme – EuropeAid/153998/DD/ACT/ME) nemaju pravo učešća na ovom konkursu.
“Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta“ je projekat koji sprovodi Institut alternativa u partnerstvu sa Institutom za javne financije iz Zagreba i NVO Novi horizont iz Ulcinja, a podržava Evropska unija kroz Instrument za civilno društvo.
U okviru Konkursa za podršku projektima organizacija civilnog društva, dobili smo pitanje:
Da li u okviru ovog Konkursa mogu biti podržane organizacije čiji su projekti već podržani u okviru sub-granting šeme ReLOaD projekta?
Odgovor: Da, organizacije čiji su projekti već podržani u okviru ReLOaD projekta mogu aplicirati na naš Konkurs u okviru projekta “Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta”. Ova dva projekta ne finansiraju se iz istih izvora, odnosno, podržani su kroz različite IPA Programe.
ReLOaD projekat se finansira iz IPA 2016 Programa za civilno društvo i medije (Civil Society Facility and Media Programme, IPA 2016/038-960), dok se projekat “Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta” finansira iz IPA 2016 Programa za civilno društvo (Civil Society Facility Montenegro Programme – EuropeAid/153998/DD/ACT/ME).
Podsjećamo da je rok za prijave 15. novembar 2018. godine, do 17h. Prijedloge projekata slati na e-mail info@institut-alternativa.org.
“Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta“ je projekat koji sprovodi Institut alternativa u partnerstvu sa Institutom za javne financije iz Zagreba i NVO Novi horizont iz Ulcinja, a podržava Evropska unija kroz Instrument za civilno društvo.
Državna revizorska institucija upravo priprema plan revizija za narednu godinu – u tom poslu su sasvim nezavisni i slobodni da odaberu kako žele, ali to ne znači da ne mogu dobiti prijedloge sa strane.
DRI može vršiti reviziju ne samo pojedinačnih institucija nego i određenih politika, kao što su u prošlosti bile ubiranje koncesija od šuma ili energetska efikasnost u institucijama.
Predložite koja ministarstva, uprave, fondovi, javna preduzeća, ustanove, opštine ili posebne politike treba da budu kontrolisani naredne godine od strane Državne revizorske institucije.
Kažite nam na čija vrata treba da zakucaju državni revizori i zašto, a mi ćemo objediniti prijedlog civilnog društva i uputiti ga DRI.
Podgorica, PR pres servis – Uprkos stabilnom povjerenju u policiju, građani smatraju da je država nedovoljno efikasna u borbi protiv korupcije, pokazalo je istraživanje Instituta alternativa (IA).
Terensko istraživanje u Crnoj Gori, u septembru ove godine, za potrebe IA, sproveo je Ipsos Strategic Marketing na uzorku od 1.013 punoljetnih građana i građanki Crne Gore.
Istraživačica javnih politika u IA, Aleksandra Vavić je, na pres konferenciji povodom predstavljanja rezultata istraživanja “Šta građani misle o policiji – u službi građana ili nekog drugog?”, kazala da povjerenju u policijske službe širom regiona nije stabilno.
„U Crnoj Gori, kao i u Srbiji, imamo spor rast, ali on postoji. Dok, sa druge strane, možemo da vidimo da je tokom ove četiri godine na Kosovu došlo do velikog rasta u policiju sa 56 odsto na 80 odsto u ovoj godini. U Bosni i Hercegovini povjerenje dosta oscilira iz godine u godinu, dok u Makedoniji i u Albaniji možemo da vidimo da postoji značajan pad povjerenja u policiju“, rekla je Vavić u PR Centru.
Prema njenim riječima, kada je u pitanju povjerenje u druge institucije, građani Zapadnog Balkana najviše vjeruju obrazovnom sistemu, dok je policija na drugom mjestu, a zdravstvo na trećem.
„U Crnoj Gori, policija je na trećem, a zdravstvo na drugom mjestu. Generalno, kad gledamo region, posljednje institucije na ljestvici povjerenja su Agencije za borbu protiv korupcije, tržišne inspekcije i skupštine u državama regiona“, navela je Vavić.
Ona je kazala da je u Crnoj Gori poraslo povjerenje u obrazovanje i u zdravstveni sistem, dok u Albaniji i Makedoniji se, kako je navela, bilježi značajan pad povjerenja u zdravstvo i u policiju, obrazovanje, lokalne vlasti, medije i sl.
„Na Kosovu je došlo do značajnog rasta povjerenja u policiju“, ukazala je Vavić.
Kako je navela, u istraživanju je prvi put mjerena percepcija bezbjednosti kod građana.
„Građani Crne Gore i Srbije se osjećaju bezbjednije u odnosu na građane Bosne i Hercegovine, Kosova i Makedonije, dok se kod ovog pitanja izdvajaju građani Albanije gdje se oko 45 odsto njih ne osjeća bezbjedno. Od 20 do 30 odsto građana u svakoj državi nisu mogli jasno da odgovore na ovo pitanje i rekli su da se osjećaju ni bezbjedno i nebezbjedno“, kazala je Vavić.
Ona je rekla da su pitali građane kome najviše vjeruju da će da ih zaštiti, navodeći da su nalazi istraživanja pokazali da građani Zapadnog Balkana dominantno najviše vjeruju sebi samima.
„42 odsto građana to smatra u Srbiji, 43 odsto u Crnoj Gori, 41 odsto u Bosni i Hercegovini, 48 odsto na Kosovu, 67 odsto u Albaniji i 41 odsto u Makedoniji“, istakla je Vavić. Oko 20 odsto građana vjeruje da je policija ta koja će ih zaštiti, dok manje od deset odsto građana u svim državama vjeruju da je vojska institucija koja će ih zaštititi.
„Nije zanemarljiv ni broj građana koji su rekli da ne vjeruju nikome, i taj postotak se kreće od deset odsto u Crnoj Gori, do najviše u Makedoniji – 24 odsto“, dodala je Vavić.
Ona je kazala da je istraživanje pokazalo da građani Kosova imaju najafirmativniji odnos prema radu policije – 22 odsto je veoma zadovoljno, 56 odsto građana je uglavnom zadovoljno, pojašnjavajući da to znači da blizu 80 odsto građana Kosova koji su generalno zadovoljni kako njihova policija radi.
„Sa druge strane, oko 50 odsto građana u Albaniji i Makedoniji ili nisu uopšte zadovoljni ili su uglavnom nezadovoljni radom policija u njihovim državama. U Crnoj Gori, 14 odsto uopšte nije zadovoljno, 19 odsto je uglavnom nezadovoljno, a 46 odsto uglavnom zadovoljno“, istakla je Vavić.
Prema njenim riječima, u svim državama regiona, građani i dalje misle da javni konkurs nije najdominantniji i najčešći način dolaska do posla u policijskoj službi.
„U Crnoj Gori je to 44 odsto građana i građanki koji smatraju da se preko javnog konkursa dolazi do posla, međutim imamo 40 odsto onih koji smatraju da je potrebno da je potrebna veza preko rođaka ili prijatelja, 26 odsto onih koji smatraju da treba politička veza, dok ih 13 odsto smatra da je potrebno podmićivanje“, precizirala je Vavić.
Ona je kazala da skoro polovina građana Kosova smatra da policija radi u interesu građana, nakon njih dolazi Crna Gora sa 41 odsto, Srbija sa 37 odsto, Albanija sa 35 odsto, Makedonija i Bosna i Hercegovina sa 26 odsto.
„U Crnoj Gori imamo zanimljiv trend – iako se smanjuje broj onih koji misle da policija najviše radi kao sredstvo zaštite Vlade, porastao je broj onih koji misle da policija u najvećoj mjeri radi u svojstvu interesa najviših policijskih zvaničnika“, istakla je Vavić.
Kako je navela, u svakoj zemlji regiona manje od 50 odsto građana smatra da policije rade kao servis građana.
„U Crnoj Gori, svaka četvrta osoba, 25 odsto građana, smatra da politika u potpunosti ima uticaja na operativni rad policije. Nije došlo do značajnih izmjena u odnosu na proteklu godinu, kao što je slučaj u drugim državama. Prošle godine je oko 25 odsto građana Albanije smatralo da politika u potpunosti utiče na policiju, dok je ove godine taj procenat skočio na polovinu populacije“, rekla je Vavić.
Ona je ukazala da, u Crnoj Gori iako je opao broj onih koji smatraju da je korupcija vrlo i uglavnom rasprostranjena, preko 50 odsto građana smatra da korupcije ima.
„U svakoj državi regiona preko polovine građana i građanki smatra da korupcije u policiji ima“, istakla je Vavić.
Govoreći o percepciji korupcije u drugim institucijama, Vavić je kazala da građani smatraju da najviše korupcije ima u sudstvu i zdravstvu, dok je na posljednjem mjestu, kako je navela, nevladin sektor.
„U svakoj državi makar 50 odsto građana smatra da korupcija nanosi štetu radu policije, gdje je percepcija građana i građanki Albanije najgora, sa 73 odsto onih koji smatraju da veoma nanosi štetu, dok u Crnoj Gori imamo slučaj da 13 odsto grđana i građanki smatra da ne šteti uopšte“, kazala je Vavić.
Ona je pojasnila da građani, koji smatraju da je korupcija prisutna, smatraju da je dominantno najviše ima u saobraćajnoj policiji i graničnoj, „dok u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Makedoniji misle da je ima u kriminalističkoj policiji, i u krugu ministra“.
„Region nije previše optimističan kada ocjenjuje borbu država protiv korupcije. Građani Crne Gore i Srbije razmišljaju slično, pa oko trećine njih smatraju da se država ne bori protiv korucpije, polovina njih smatra da se bori, ali ne na pravi način, dok nešto manje od petine smatra da se država uopšte ne bori protiv ove pojave“, rekla je Vavić.
Ona je kazala da je u Bosni i Hercegovini situacija nešto gora, navodeći da oko polovine građana smatra da se država uopšte ne bori protiv korupcije, „a samo pet odsto je onih koji vjeruju da se država bori uspješno protiv pojave korupcije“.
„Za bolju borbu protiv korupcije u policijskim reodovima, građani širom regona smatraju da je potrebno sprovoditi strožije kažnjavanje počinilaca i kažnjavati korumpirane rukovodioce, dok je na trećem mjestu prijedlog da bi plate policijskim službenicima trebalo da se povećaju“, istakla je Vavić.
U Crnoj Gori Agenciju za sprječavanje korupcije građani vide kao najodgovorniju insitituciju za borbu protiv korupcije, u Srbiji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini Unutrašnju kontrolu policije, dok u Albaniji i Kosovu smatraju da bi to trebalo da bude Vlada.
„Preko 70 odsto građana Kosova smatra da će borba protiv korupcije, u narednih pet godina, biti mnogo bolja, nego što je bila do sada, u Srbiji i Crnoj Gori oko 40 odsto građana smatra da će biti bolja, dok u Albaniji i Makedoniji to misli oko polovine građana“, rekla je Vavić.
Istraživačica javnih politika u IA, Dina Bajramspahić, podsjetila je da ta organizacija, četvrtu godinu zaredom, u saradnji sa sedam organizacija iz regiona, sprovodi POINTPULSE projekat uz podršku Evropske unije (EU).
„U isto vrijeme, slične prezentacije će biti održane u Beogradu, Tirani, Sarajevu, Prištini i Skoplju, gdje će nalaze predstaviti partneri na projektu: Beogradski Centar za bezbednosnu politiku, Institut za demokratiju i medijaciju, Centar za sigurnosne studije, Kosovski centar za bezbednosne studije i Analitika“, pojasnila je Bajramspahić.
Prema njenim riječima, terensko istraživanje u Crnoj Gori je sprovedeno u septembru ove godine, a za potrebe IA istraživanje je sproveo Ipsos Strategic Marketing na uzorku 1.013 odraslih građana i građanki Crne Gore.
„Fokus istraživanja je na percepcijama, na ličnim stavovima građana na koje utiču brojni faktori. Cilj istraživanja je da dobijemo glas građana i putkaz koje su njihove potrebe kada je u pitanju policija“, navela je Bajramspahić.
Kako je istakla, odnos građana i policije je dvosmjeran i međusobno zavisan.
„To znači da građani zavise od policije kada je u pitanju njihova bezbjednost, ali i policija zavisi od građana kada su u pitanju rješavanja slučajeva, odnosno prikupljanje podataka. Jer ukoliko tog povjerenja ne bi bilo, građani bi bili ti koji nisu ništa vidjeli, ništa nisu čuli, što bi onemogućavalo policiju da radi svoj posao“, zaključila je Bajramspahić.
U Crnoj Gori Agenciju za sprječavanje korupcije građani vide kao najodgovorniju insitituciju za borbu protiv korupcije, u Srbiji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini Unutrašnju kontrolu policije, dok u Albaniji i Kosovu smatraju da bi to trebalo da bude Vlada.