Istraživačica javnih politika Instituta alternativa (IA) Dragana Jaćimović učestvovala je u online diskusiji u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) na temu paketa proširenja Evropske unije (EU) za 2023. godinu i samog funkcionisanja demokratskih institucija u zemljama Zapadnog Balkana.
Učesnici su diskutovali i o nedavno objavljenim izvještajima Evropske komisije, ali i preporukama za dalji put zemalja Zapadnog Balkana ka reformi institucija i ispunjavanju uslova za dalju integraciju u EU.
„Nalazi posljednjeg izvještaja Evropske komisije, gdje su se ponovile kritike iz prethodnih godina, su očekivani. Nije bilo nazadovanja ali ni istaknutog napredovanja kada je u pitanju ocjena napretka Crne Gore“, zaključila je Jaćimović.
Jaćimović je, odgovarajući na pitanje o spremnosti Crne Gore da do 2028. godine postane 28. članica EU, poručila da ostaje da se vidi kako će nova 44. Vlada raditi na postizanju ovog prioriteta, koji je naveden kao jedan od glavnih ciljeva u radu nove izvršne vlasti. Istakla je da je članstvo u EU bio, bar deklarativno, prioritet i prethodnim vladama, ali da nije preduzeto dovoljno konkretnih akcija i postignutih rezultata u tom pogledu.
“Stagnacija procesa se najbolje ogleda u tome što poglavlja 23 i 24 nisu ispunjena ni deset godina otkako su definisana, i ovo utiče na ukupan napredak u pregovaračkom procesu, s obzirom na to da druga poglavlja ne mogu biti privremeno zatvorena prije ispunjavanja privremenih mjerila u okviru vladavine prava”, poručila je Jaćimović, dodajući da ovaj izvještaj daje jasne naznake šta treba uraditi u narednom periodu, a ono što se očekuje od nove Vlade je da najprije moguće oformi stabilnu i funkcionalnu pregovaračku strukturu.
„Postizanje dogovora o ključnim pozicijama u pravosuđu ključni je preduslov za reforme u pravosuđu. To je prvi korak za ispunjavanje privremenih mjerila u oblasti vladavine prava i zavisi isključivo od političke volje političkih partija“ zaključuje Jaćimović.
Ona je ukazala i na novu preporuku Evropske komisije koja se odnosi na otklanjanje rizika od infiltracije organizovanog kriminala i korupcije u pravosuđe, što je posebno važno kada se u obzir uzmu brojni slučajevi koje je Specijalno državno tužilaštvo pokrenulo i u kojima se pokazala ogromna infiltracija organizovanog kriminala u državne strukture.
Diskusiju je otvorio ambasador Italije u Srbiji, Nj. E. Luka Gori i generalni direktor za politiku susjedstva i pregovore o proširenju EU pri Evropskoj komisiji Gert Jan Koopman. Pored Jaćimović, komentare i nalaze su predstavili i panelisti iz zemalja Zapadnog Balkana: Strahinja Subotić (CEP), Simonida Kacarska (European Policy Institute – Skopje), Arbëresha Loxha Stublla (Group for Legal and Political Studies – Prishtina), Haris Ćutahija (Foreign Policy Initiative – Sarajevo), Daniel Prroni (Institute for Democracy and Mediation – Tirana).
Diskusiju možete pogledati na sljedećem linku.
