Aktuelnim Nacrtom zakona o državnoj upravi dokidaju se obaveze državne uprave prema Skupštini i time ograničava njena kontrolna funkcija; Nacrt nije usklađen sa nizom drugih propisa.
U svojim komentarima u okviru javne rasprave, upozorili smo na neusklađenost predloženih rješenja sa Poslovnikom o radu Skupštine Crne Gore.
Dok Poslovnik propisuje da poslanici i poslanice imaju pravo na dostupnost svih relevantnih službenih materijala, dokumenata i podataka koji se pripremaju ili prikupljaju u odborima ili Službi Skupštine, Vladi, ministarstvima i drugim organima državne uprave, Nacrt zakona predlaže da ministarstva dostavljaju Skupštini tražene spise i dokumenta samo u okviru parlamentarne istrage.
Smanjivanjem dostupnosti informacija i dokumenata o radu ministarstava koji se mogu dati na uvid poslanicima smanjuje se opseg kontrolne funkcije Skupštine. Naš predlog je zato da se dosadašnja prava poslanika dodatno propišu novim Zakonom o državnoj upravi, time što će precizirati obavezu ministara i starješina organa da, u skladu sa aktom Skupštine, dostavljaju neophodne informacije poslanicima.
Iako je pohvalno što ovaj Nacrt zakona po prvi put uvodi ekplicitnu obavezu objavljivanja prečišćenih verzija propisa, on u jednom dijelu sužava opseg informacija koje organi vlasti, u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, treba proaktivno da objavljuju.
Naime, osim prečišćenih verzija propisa, u Nacrtu se organi uprave obavezuju na objavljivanje strategija, programa rada, izvještaja o radu i drugih strateških dokumenata, organograma i kontakt podataka rukovodnog kadra, i informacija o uslugama ondnosno linka sa informacijama o uslugama. Zakon o slobodnom pristupu informacijama, na drugoj strani, obavezuje sve organe na objavljivanje dvanaest stavki informacija, uključujući spiskove zaposlenih i informacije o zaradama javnih funkcionera.
Zbog toga smo sugerisali da bi, zbog ovlašćenja Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama da vrši inspekcijski nadzor nad proaktivnim objavljivanjem informacija, obavezu objavljivanja konačnih prečišćenih verzija propisa trebalo bliže definisati posebnim zakonom o slobobnom pristupu informacijama, i propisati adekvatne kaznene mjere ukoliko se organi državne uprave ne budu pridržavali ove obaveze.
Pozitivna je i tendencija da se organi državne uprave obavežu na objavljivanje informacija o uslugama, što bi moglo da bude uvod u sačinjavanje kataloga usluga za šta se Institut alternativa zalaže. Međutim, ova tendencija je nacrtom relativizovana mogućnošću da se objavi samo link ka portalu eUprava. Ostavljanje ovakvih alternativa nije dobro, naročito jer sve usluge ne moraju biti prevedene na elektronski format.
Naš predlog je da se eksplicitno propiše obaveza sačinjavanja, objavljivanja i ažuriranja kataloga svih usluga koje organ uprave pruža, nezavisno od toga da li su one dostupne u elektronskom ili drugom formatu.
Smatramo i da je Zakonom o državnoj upravi potrebno utvrditi rokove za pružanje odgovora građanima koji se obraćaju organima državne uprave. Takođe, potrebno je utvrditi obavezu organa da u kraćim rokovima, ukoliko smatra da nije nadležno, uputi primljeno obraćanje nadležnom organu i o tome obavijesti podnosioca upita.
Tim Instituta alternativa
Komentari su u cjelosti dostupni ovdje.