Intervju koordinatorke istraživanja Instituta alternativa Jovane Marović za Balkan Insight povodom imenovanja predstavnika NVO u radne grupe za poglavlja 23 i 24 u procesu pregovora za članstvo u EU, 12. mart 2012. godine
1. Koliko nevladinih organizacija je kandidovalo svoje predstavnike?
Glavni pregovarač je na press konferenciji istakao da je dostavljeno 10 obrazaca za učešće u radnim grupama za poglavlja 23 i 24 od strane nevladinih organizacija.
2. U čemu će se Vaša uloga, pojedinačno, kao predstavnice Instituta alternativa, sastojati? Na kojim stvarima ćete insistirati?
Institut alternativa se u dosadašnjem istraživačkom radu intenzivno bavio oblastima koje su posebno osjetljive za korupciju: javne nabavke; javno-privatna partnerstva; pitanjima koja su u neposrednoj vezi sa planiranjem i izvršenjem budžeta na lokalnom i državnom nivou; funkcionisanjem i reformom državne i lokalne samouprave. Tokom kontinuiranog bavljenja ovim oblastima Institut je objavio brojne publikacije, analize, komentare, formulisao brojne predloge i preporuke praktičnih politika od kojih je veliki dio inkorporiran u finalne normativne akte. Otuda će moja uloga u okviru radne grupe za proces pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji kao predstavnice Instituta alternativa podrazumijevati doprinos u oblasti borbe protiv korupcije, i to posebno u ovim politikama u kojima se Institut specijalizovao.
3. U slučaju da znate, na osnovu kojih kriterijuma ste izabrani Vi i ostalih 5 predstavnika?
Kao što sam već navela u odgovoru na prethodno pitanje, moj izbor je utemeljen na dosadašnjem radu Instituta alternativa u oblastima koje su u okviru Poglavlja 23, kao i mojih akademskih i profesionalnih referenci koje su, takođe, u okviru oblasti koja je sastavni dio ovog poglavlja (prava državljana EU).
4. Da li je tačno da je ovo prvi put da predstavnici NVO učestvuju u pregovorima jedne zemlje kandidata sa EU i čija je to zasluga, inicijativa i sl?
Nevladin sektor je i do sada učestvovao (manje formalno i u manjoj mjeri) u pregovorima, ali će ovo biti prvi put da direktno učestvuje u radu radnih grupa. Ovo uključivanje je uslovljeno kompleksnošću samog procesa pregovaranja, ali i manjkom administrativnih kapaciteta u državnim institucijama koji zahtijeva “spoljni” ekspertski doprinos.
