Ukidanjem Uprave za javne nabavke, Vlada preskače korake u procesu regulisanja javnih nabavki, obesmišljava javnu raspravu o novom zakonu, mišljenje Evropske komisije i pravo javnosti da zna, suprotno onome što joj proces evropske integracije nalaže.
Vlada je novom Uredbom o organizaciji i načinu rada državne uprave ukinula Upravu za javne nabavke, a poslove javnih nabavki povjerila Ministarstvu finansija, bez obrazloženja.
U Zakonu o budžetu za 2019. godinu, predviđen je samo novi budžetski program “uređenje sistema javnih nabavki” u okviru Ministarstva finansija, u vrijednosti od preko 358 hiljada eura, a Uprave za javne nabavke nema kao posebne potrošačke jedinice.
Kao opšte obrazloženje odluke o ukidanju pojedinih organa (uključujući i Upravu za javne nabavke), Ministarstvo javne uprave navelo je da se rukovodilo “potrebama racionalizacije uz sagledavanje zakonom utvrđenih kriterijuma, zbog prirode poslova ili manjeg obima posla”. Nije dato podrobnije objašnjenje zašto se nekada samostalni organ uprave “utopio” u Ministarstvo, dok je većina nekadašnjih organa u sastavu ministarstava reogranizovana u samostalne organe uprave.
Međutim, iz utvrđenog Zakona o budžetu za 2019. godinu, te iz opisa poslova i nadležnosti Ministarstva finansija iz Uredbe, ono neće imati niti manje niti više posla, obaveza i nadležnosti nego što ih je imala Uprava, ni manje zaposlenih, niti će trošiti manje novca.
Naime, prema Uredbi, opis poslova Ministarstva finansija u vezi sa javnim nabavkama odgovara ranijem opisu poslova Uprave za javne nabavke. Takođe, predviđeni budžet Ministarstva finansija na programu javnih nabavki je za 23 hiljade eura veći nego što je bio budžet Uprave za javne nabavke u prethodnoj godini, a budžet za zarade nije smanjen – naprotiv, on je takođe veći za 5.000 eura.
Ukupan budžet Ministarstva finansija za zarade je, u odnosu na 2018. godinu, umanjen samo toliko koliko su mu oduzeti budžeti za programe Uprava za igre na sreću i nekretnine, koje su sada samostalne potrošačke jedinice, tako da ni u toj sferi nisu ostvarene uštede.
Ukidanje Uprave za javne nabavke, dakle, neće imati implikacija na smanjenje potrošnje i “jeftiniju” javnu upravu, niti na process optimizacije, jer će u Ministarstvu finansija na javnim nabavkama raditi jednak broj ljudi kao u Upravi, a trošak za njihove zarade će se povećati.
Osim što javnosti nije obrazložila ukidanje Uprave, Vlada nije ni utvrdila konačni Prijedlog Zakona o javnim nabavkama i poslala ga Skupštini, iako je to bilo planirano za prošlu godinu.
Nacrt Zakona o javnim nabavkama koji je bio na javnoj raspravi u martu i koji je u septembru poslat Evropskoj komisiji na mišljenje,predviđao je samostalnost Uprave za javne nabavke. U odnosu na tu verziju, Zakon je, dakle, potrebno opsežno revidirati prije slanja Skupštini na usvajanje, kako bi se on uskladio sa Uredbom.
U prethodne dvije godine, Vlada nije pokazala jasnu strategiju regulisanja javnih nabavki, iako je u pitanju oblast prepoznata kao posebno rizična za korupciju. Nekoliko naizgled nasumičnih i neobrazloženih aktivnosti, poput izmjena Zakona o javnim nabavkama u junu 2017. godine, bez javne rasprave i mišljenja Evropske komisije, odugovlačenje sa pripremom novog Zakona i preskakanje koraka u procesu pripreme, dovodi u pitanje Vladinu posvećenost da ozbiljno unaprijedi oblast u kojoj se godišnje troši preko pola milijarde novca građana.
Vlada je stoga dužna da javnosti objasni odluke koje je u prethodnom periodu donijela i kaže da li za to ima saglasnost Evropske komisije. Takođe, na poslanicima u Skupštini je odgovornost da, kada Zakon o javnim nabavkama do njih dođe, pitaju Vladu šta ju je opredijelilo za rješenje drugačije od onog koje je bilo na javnoj raspravi i koje je poslato Evropskoj komisije na mišljenje.
Ukidanjem Uprave za javne nabavke, Crna Gora je postala jedina država u regionu koja nema samostalni organ uprave za nadgledanje javnih nabavki.
Ana Đurnić
Istraživačica javnih politika
