Prekršajna odgovornost u budžetskom sistemu: Za tri godine ni prijava

Po broju podnesenih prekršajnih prijava Crna Gora je na začelju u regionu, jer nije podnijela nijednu, a od decembra i broj zaposlenih iznosi nula. U Srbiji situacija nije idealna, ali je daleko bolja nego u CG, dok je u Hrvatskoj budžetska inspekcija najbolje uređena. Tamo svaka institucija i ustanova ima osobu zaduženu za preduzimanje radnji zbog nepravilnosti.

Pre­kr­šaj­na od­go­vor­nost za kr­še­nje Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji. Ba­rem ne u prak­si, jer bu­džet­ska in­spek­ci­ja za tri go­di­ne ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu. Raz­lo­ga za pri­ja­ve bi­lo je do­sta. Pre­ko­ra­če­nje bu­dže­ta, ne­na­mjen­sko tro­še­nje sred­sta­va, ne­do­zvo­lje­na pre­u­smje­ra­va­nja, ne­u­red­no bla­gaj­nič­ko po­slo­va­nje… Sve je to u svo­jim iz­vje­šta­ji­ma kon­sta­to­va­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI), a sa­mo u 2014. i 2015. go­di­ni pre­ko­ra­če­nje bu­dže­ta je iz­no­si­lo 80 mi­li­o­na eura.

Po bro­ju pod­ne­se­nih pre­kr­šaj­nih pri­ja­va Cr­na Go­ra je na za­če­lju u re­gi­o­nu, jer ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu, a od de­cem­bra i broj za­po­sle­nih iz­no­si nu­la. U dru­gim ze­mlja­ma biv­še SFRJ ni­je­su pre­za­do­volj­ni učin­kom bu­džet­ske in­spek­ci­je, ali se, ba­rem u Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj, kon­tro­li­šu po­tro­šač­ke je­di­ni­ce i pod­no­se pre­kr­šaj­ne i kri­vič­ne pri­ja­ve.

U Cr­noj Go­ri je si­ste­ma­ti­za­ci­jom pred­vi­đe­no da bu­džet­ska in­spek­ci­ja ima tri za­po­sle­na, glav­nog bu­džet­skog in­spek­to­ra i dva po­moć­na. Od usva­ja­nja za­ko­na u apri­lu 2014, pa do de­cem­bra 2016. go­di­ne, po­sao bu­džet­skog in­spek­to­ra oba­vljao je Mi­lo­van Vu­jo­vić, dok dru­ga dva in­spek­to­ra ni­ka­da ni­je­su ni ime­no­va­na. Vu­jo­vi­ću smo za po­tre­be pi­sa­nja ovog tek­sta po­sla­li pi­ta­nja, ali nas je pre­ko slu­žbe za od­no­se s jav­no­šću Mi­ni­star­stva zdra­vlja oba­vi­je­stio da ne že­li da raz­go­va­ra na tu te­mu, s ob­zi­rom na to da je sa­da na dru­goj po­zi­ci­ji. Od de­cem­bra je dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja.

Pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va Ste­vo Muk je pod­sje­tio da je uvo­đe­nje bu­džet­ske in­spek­ci­je na­ja­vlji­va­no kao je­dan od ključ­nih ko­ra­ka ka ve­ćoj od­go­vor­no­sti u bu­džet­skom ci­klu­su, dok re­zul­ta­ti go­vo­re da ni­smo ima­li ni­ka­kve ko­ri­sti od to­ga rje­še­nja.

– Či­ni nam se da što je vi­še me­ha­ni­za­ma kon­tro­le, da je stvar­ni nad­zor jav­nih fi­nan­si­ja sla­bi­ji. Ne sa­mo što je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja to­le­ri­sa­lo tro­go­di­šnji ne­rad bu­džet­ske in­spek­ci­je, sa sa­mo jed­nim od tro­je za­po­sle­nih, oni su ta­ko­đe sa­kri­li svu do­ku­men­ta­ci­ju o ra­du in­spek­to­ra, pro­gla­siv­ši je po­vjer­lji­vom – iz­ja­vio je Muk za „Dan”.

Po­seb­no je za­ni­mlji­vo, ka­ko je ka­zao, da je ta­kvom ne­funk­ci­o­nal­nom i za­bo­ra­vlje­nom or­ga­nu da­to u nad­le­žnost da pra­ti i spro­vo­đe­nje Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Kao da se že­li osi­gu­ra­ti da se pro­vje­rom spro­vo­đe­nja ovog za­ko­na ni­ko su­štin­ski ne ba­vi.

– Sa­da se po­mi­nju i po­tre­be iz­mje­ne za­kon­skih rje­še­nja, i Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti i Za­ko­na o in­spek­cij­skom nad­zo­ru kao rje­še­nje za na­sta­lu si­tu­a­ci­ju. Sma­tra­mo da su u ci­je­loj pri­či je­di­ni pro­blem bla­ge ka­zne za pre­kr­ša­je, a da bi i u ova­kvom si­ste­mu mo­ti­vi­sa­na bu­džet­ska in­spek­ci­ja mo­gla da po­sti­že zna­čaj­ne re­zul­ta­te – za­klju­čio je Muk.

Si­tu­a­ci­ja u Sr­bi­ji po pi­ta­nju bu­džet­ske in­spek­ci­je ni­je ide­al­na, ali je da­le­ko bo­lja ne­go u Cr­noj Go­ri. Ra­dom bu­džet­ske in­spek­ci­je Sr­bi­je ba­vio se ta­mo­šnji Sa­vjet za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i ob­ra­dio rad in­spek­ci­je od 2010. do 2015. go­di­ne. U iz­vje­šta­ju sa­vje­ta, ob­ja­vlje­nom po­lo­vi­nom 2016. go­di­ne, na­vo­di se da se bu­džet­skoj in­spek­ci­ji to­kom go­di­ne obra­ća­ju pu­tem do­pi­sa raz­ne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, agen­ci­je, gra­đa­ni, u ko­ji­ma uka­zu­ju na ne­za­ko­ni­to i ne­na­mjen­sko ras­po­la­ga­nje bu­džet­skim sred­stvi­ma. Na osno­vu tih do­pi­sa bu­džet­ska in­spek­ci­ja for­mi­ra po­seb­ne pred­me­te, ko­jih je u 2013. bi­lo oko 300, go­di­nu ka­sni­je 286, a 2015. go­di­ne 276 pred­me­ta.

Bu­džet­ska in­spek­ci­ja Sr­bi­je je od 2010. do 2015. go­di­ne pod­ni­je­la 38 za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, pet pri­ja­va za pri­vred­ni pre­stup i dvi­je kri­vič­ne pri­ja­ve.

Pro­blem kod bu­džet­ske in­spek­ci­je Sr­bi­je je ma­li broj za­po­sle­nih. Si­ste­ma­ti­za­ci­jom je pred­vi­đe­no 13 rad­nih mje­sta, a po­pu­nje­no je de­vet. Taj broj lju­di tre­ba da kon­tro­li­še rad iz­me­đu 12 i 13 hi­lja­da su­bje­ka­ta. Po pla­nu or­ga­ni­za­ci­je i si­ste­ma­ti­za­ci­je rad­nih mje­sta za bu­džet­ske in­spek­ci­je pred­vi­đe­no je oko 50 in­spek­to­ra.

U Hr­vat­skoj, ko­ja je čla­ni­ca EU, bu­džet­ska in­spek­ci­ja je naj­bo­lje ure­đe­na. Go­to­vo sva­ka in­sti­tu­ci­ja i usta­no­va, dr­žav­na i lo­kal­na, osim vr­ti­ća, fa­kul­te­ta, ško­la i slič­no, ima­ju oso­bu za­du­že­nu za spre­ča­va­nje i pred­u­zi­ma­nje rad­nji zbog ne­pra­vil­no­sti. Ta oso­ba, u za­vi­sno­sti od te­ži­ne utvr­đe­ne ne­pra­vil­no­sti, pred­met ša­lje tu­ži­la­štvu, Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, na­la­že mje­re za ot­kla­nja­nje ne­pra­vil­no­sti i zah­ti­je­va po­vrat sred­sta­va ako se utvr­di da su ko­ri­šće­na su­prot­no za­ko­nu. Čel­nik ob­ve­zni­ka, ka­ko se na­zi­va oso­ba za­du­že­na za ne­pra­vil­no­sti, du­žan je u ro­ku od 15 da­na od pred­u­zi­ma­nja mje­re oba­vi­je­sti­ti oso­bu ko­ja je pri­ja­vi­la ne­pra­vil­nost šta je ura­đe­no tim po­vo­dom.

Čel­ni­ci ob­ve­zni­ka mo­ra­ju do 31. ju­la da pre­da­ju je­di­ni­ci Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja po­lu­go­di­šnji iz­vje­štaj o utvr­đe­nim ne­pra­vil­no­sti­ma, a do 31. mar­ta go­di­šnji za pret­hod­nu go­di­nu.

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja Hr­vat­ske za po­lu­go­di­šnji pe­ri­od 2015. go­di­ne, oba­ve­zu do­sta­vlja­nja iz­vje­šta­ja o ne­pra­vil­no­sti­ma ima­la su 623 ob­ve­zni­ka, a po­lu­go­di­šnji iz­vje­štaj pod­ni­je­lo je njih 493. Od to­ga 325 ni­je pri­ja­vi­lo ne­pra­vil­no­sti, dok je 168 is­ka­za­lo ne­pra­vil­no­sti. Za tih šest mje­se­ci pri­ja­vlje­no je 820 ne­pra­vil­no­sti, od če­ga 811 sa obi­ljež­ji­ma pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti i de­vet zbog sum­nje u kri­vič­no dje­lo.

Ne­pra­vil­no­sti za ko­je po­sto­ji sum­nja u kri­vič­no dje­lo su, iz­me­đu osta­lih, ne­za­ko­ni­to i ne­na­mjen­sko tro­še­nje sred­sta­va sa ži­ro ra­ču­na i neo­vla­šće­no ko­ri­šće­nje slu­žbe­nog auto­mo­bi­la u pri­vat­ne svr­he. Ka­da bi bu­džet­ska in­spek­ci­ja Hr­vat­ske do­šla u Cr­nu Go­ru, broj ne­pra­vil­no­sti zbog ne­na­mjen­skog tro­še­nja i ko­ri­šće­nja slu­žbe­nih auta u pri­vat­ne svr­he bi bio do­mi­nan­tan. DRI je u go­to­vo sva­koj re­vi­zi­ji kon­sta­to­va­la ne­na­mjen­sko ko­ri­šće­nje sred­sta­va, dok se vo­žnja slu­žbe­nih auto­mo­bi­la van rad­nog vre­me­na, a po­seb­no vi­ken­dom odo­ma­ći­la kod dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka.

Šte­te mi­li­on­ske, ka­zne do 4.000

Či­nje­ni­ca da bu­džet­ska in­spek­ci­ja ni­je pod­ni­je­la ni­jed­nu pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu u go­to­vo tro­go­di­šnjem pe­ri­o­du pri­mje­ne Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, pre­ma mi­šlje­nju po­sla­ni­ka Alek­san­dra Da­mja­no­vi­ća, zna­či da ni naj­ni­ži ni­vo od­go­vor­no­sti, od­no­sno sank­ci­ja, za ne­za­ko­ni­to bu­džet­sko po­slo­va­nje ni­je za­ži­vio u prak­si cr­no­gor­skih jav­nih fi­nan­si­ja.

– Na pa­pi­ru ima­mo pre­kr­šaj­ne ka­zne od 200 do 4.000 eura. Me­đu­tim, ni ta­ko mar­gi­nal­ne pre­kr­šaj­ne ka­zne u od­no­su na bu­džet­ske mal­ver­za­ci­je ko­je su če­sto do ni­voa od vi­še sto­ti­na hi­lja­da, ne­kad i mi­li­o­na eura, ni­je­su pri­mi­je­nje­ne u prak­si, što je sa­mo po­sle­di­ca ap­so­lut­ne neo­d­go­vor­no­sti i ba­ha­to­sti go­to­vo svih seg­me­na­ta iz­vr­šne vla­sti. Ni­jed­na pri­ja­va za tri go­di­ne go­vo­ri da je unu­tar iz­vr­šne vla­sti, od­no­sno Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, pa­žlji­vo us­po­sta­vljen me­ha­ni­zam to­le­ran­ci­je u od­no­su na kr­še­nje bu­džet­skih pro­pi­sa, od­no­sno to­le­ran­ci­je i ne­bri­ge za mi­li­on­ske šte­te ko­je se iz go­di­ne u go­di­nu uve­ća­va­ju – re­kao je Da­mja­no­vić.

Tro­je in­spek­to­ra sa­svim do­volj­no

U to­ku su ak­tiv­no­sti Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja (MF) u ve­zi sa ras­pi­si­va­njem jav­nog ogla­sa za po­pu­nu mje­sta bu­džet­skog in­spek­to­ra, ka­za­li su „Da­nu” iz tog re­so­ra.

– Na­kon što bu­de po­pu­nje­no mje­sto bu­džet­skog in­spek­tro­ra, sa­gle­da­će se po­tre­ba da se ras­pi­šu ogla­si i za pre­o­sta­la dva mje­sta u ci­lju po­pu­ne si­ste­ma­tiz­to­va­nih rad­nih mje­sta – na­ve­li su iz re­so­ra Dar­ka Ra­du­no­vi­ća.

Na pi­ta­nje da li je do­volj­no da tro­je lju­di vr­ši nad­zor nad bu­dže­tom i ve­li­kim bro­jem po­tro­šač­kih je­di­ni­ca, iz mi­ni­star­stva su na­ve­li da bu­džet­ski in­spek­tor ni­je je­di­ni kon­tro­lor tro­še­nja jav­nih sred­sta­va.

– Na­mje­ra za­ko­no­dav­ca ni­je bi­la da se tom po­zi­ci­jom sup­sti­tu­i­šu dru­gi or­ga­ni ko­ji su za­ko­nom pre­po­zna­ti kao kon­trol­ni me­ha­ni­zam. To su in­ter­na kon­tro­la, DRI, kao i or­ga­ni iz kor­pu­sa tu­ži­lač­ko-po­li­cij­skog apa­ra­ta. Ta­ko da sma­tra­mo da je u ovoj fa­zi si­ste­ma­ti­zo­va­no do­volj­no iz­vr­ši­la­ca za za­ko­nom de­fi­ni­sa­ne za­dat­ke – ka­za­li su iz MF-a.

Na pi­ta­nje da li je bu­džet­ski in­spek­tor u tro­go­di­šnjem pe­ri­o­du imao osno­va da pod­ne­se pre­kr­šaj­nu pri­ja­vu pro­tiv od­go­vor­nih li­ca u dr­žav­nim re­so­ri­ma, od­go­vo­ri­li su da bu­džet­ski in­spek­tor do­no­si od­lu­ke sa­mo­stal­no.

– Pro­cje­na in­spek­to­ra je bi­la da ne po­sto­ji osnov za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti – sa­op­šti­li su iz MF-a.

Draško Milačić

Novinar dnevnog lista “Dan”

(članak originalno objavljen 27. aprila, 2017. godine)

Čla­nak je pri­pre­mljen u sa­rad­nji sa In­sti­tu­tom al­ter­na­ti­va, uz po­dr­šku Bri­tan­ske am­ba­sa­de u Pod­go­ri­ci. Sa­dr­žaj član­ka je is­klju­či­va od­go­vor­nost auto­ra.