Intervju: Politički uticaj koči reformu

PrintFriendly and PDF

Vla­da do 2020. go­di­ne pla­ni­ra da sma­nji broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru za 5.000 lju­di, a po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji je ne­mo­gu­će iz­bje­ći, jer ključ­nim in­sti­tu­ci­ja­ma - mi­ni­star­stvi­ma, ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan“ is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va Mi­le­na Mi­lo­še­vić. Ona je upo­zo­ri­la da za­po­šlja­va­nje po osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, te da re­for­ma pred­vi­đa sa­mo „ko­zme­tič­ke mje­re“.

Mi­lo­še­vi­će­va je na­ve­la da stav o glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra uglav­nom pro­iz­i­la­zi iz či­nje­ni­ce da ovaj sek­tor, pre­ma po­sled­njim do­stup­nim po­da­ci­ma, za­po­šlja­va oko 56.000 lju­di, is­ti­ču­ći da je u pot­pu­no­sti oprav­dan.

Ipak, In­sti­tut al­ter­na­ti­va je če­sto mo­rao da za­mi­je­ni dr­žav­ne or­ga­ne u za­htjev­nom po­slu pre­bro­ja­va­nja za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi i u jav­nom sek­to­ru uop­šte. Pri­mje­ra ra­di, ne po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci o bro­ju za­po­sle­nih u tzv. agen­ci­ja­ma i u jav­nim pred­u­ze­ći­ma.

In­for­ma­ci­je o za­po­sle­ni­ma na lo­kal­nom ni­vou ta­ko­đe su pro­gla­ša­va­ne taj­nom. To go­vo­ri sa­mo o raz­mje­ra­ma pro­ble­ma, za či­je rje­ša­va­nje mi ne­ma­mo po­u­zda­ne po­čet­ne po­dat­ke – uka­za­la je ona.

Do­da­je da se po­li­ti­ka za­po­šlja­va­nja u Cr­noj Go­ri uglav­nom te­me­lji na raz­mje­ni rad­nih mje­sta za od­re­đe­nu ko­rist, te da sa­mim tim ni­je ute­me­lje­na na ana­li­zi po­tre­ba i stvar­nom op­se­gu po­slo­va od­re­đe­nih in­sti­tu­ci­ja i usta­no­va.

– Otud i ču­ve­ni pri­mje­ri lo­kal­nih cen­ta­ra za kul­tu­ru ko­ji su za­po­šlja­va­li i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na za­po­sle­nih, vi­še ne­go či­ta­va mi­ni­star­stva – pod­sje­ti­la je ona.

Upr­kos oči­toj glo­ma­zno­sti jav­nog sek­to­ra, Mi­lo­še­vić uka­zu­je da s dru­ge stra­ne ima­mo si­tu­a­ci­ju da je u dr­žav­noj upra­vi pred­vi­đe­no rad­nih mje­sta za vi­še od 2.000 iz­vr­ši­la­ca, ne­go što ih je tre­nut­no za­po­sle­no.

– Da­kle, upr­kos to­me što če­sto ču­je­mo da je na­ša upra­va glo­ma­zna, Vla­da i Upra­va za ka­dro­ve odo­bra­va­ju pra­vil­ni­ke ko­ji­ma je pred­vi­đe­no vi­še rad­nih mje­sta ne­go što je mo­gu­će po­pu­ni­ti – is­ti­če ona.

Mi­lo­še­vić do­da­je da ova­kva prak­sa du­go­roč­no ni­je odr­ži­va.

– Sa­da­šnje na­mje­re Vla­de su da se, na ni­vou či­ta­vog jav­nog sek­to­ra, broj za­po­sle­nih do 2020. go­di­ne sma­nji za 4.000 do 5.000. Pod pri­ti­skom jav­nog du­ga, do ne­kog sma­nje­nja će vje­ro­vat­no mo­ra­ti da do­đe, ali osta­je ne­ja­sno ka­ko će se to sma­nje­nje spro­ve­sti, spo­ra­zum­no ili uki­da­njem rad­nih mje­sta. Da li će­mo po­no­vo bi­ti us­kra­će­ni za kva­li­te­tan ka­dar ona­mo gdje nam je po­tre­ban, da ra­di na raz­voj­nim za­da­ci­ma i pri­mje­ni ključ­nih re­for­mi – kon­sta­to­va­la je Mi­lo­še­vić.

Pod­sje­ća da se sa re­for­mom jav­ne upra­ve i do­no­še­njem pr­vog stra­te­škog do­ku­men­ta kre­nu­lo još 2003. go­di­ne. Sma­tra da je vre­me­na i do sa­da bi­lo na pre­tek, ali da se odu­go­vla­či­lo sa pri­mje­nom od­re­đe­nih mje­ra.

– To se oči­ta­va i u Stra­te­gi­ji za re­for­mu jav­ne upra­ve do 2020. go­di­ne, ko­ja je „pre­pi­sa­la“ ili pre­u­ze­la ne­ke mje­re, ko­je su ra­ni­je osta­le ne­re­a­li­zo­va­ne. Do sa­da je spro­ve­de­na sa­mo jed­na ak­tiv­nost. Usvo­jen je Za­kon o uprav­nom spo­ru, što je vi­še na­met­nu­to po­tre­bom uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­nog okvi­ra sa no­vim za­ko­nom o uprav­nom po­stup­ku, ne­go sa­mom stra­te­gi­jom. Ta­ko­đe, for­mi­ra­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve ima­lo je za po­sle­di­cu „ote­za­nje“ re­a­li­za­ci­je od­re­đe­nih mje­ra – ka­za­la je ona.

Mi­lo­še­vić is­ti­če da stro­go po­što­va­nje ro­ko­va ni­je naj­bit­ni­je u ovoj pri­či, ko­li­ko je bit­no da se na­po­kon kre­ne u re­a­li­za­ci­ju od­re­đe­nih ci­lje­va, a da se ne pra­ve ko­ra­ci una­zad, na­ro­či­to u po­li­tič­ki naj­o­sje­tlji­vi­jim pod­ruč­ji­ma, kao što su za­po­šlja­va­nje i ra­ci­o­na­li­za­ci­ja jav­ne upra­ve.

– Upra­vo su to naj­pro­ble­ma­tič­ni­je obla­sti, u ko­ji­ma, čak ni sa­mom stra­te­gi­jom, ni­je­su pred­vi­đe­ni na­ro­či­to am­bi­ci­o­zni ci­lje­vi. Za­po­šlja­va­nje na osno­vu stro­gih kri­te­ri­ju­ma i po za­slu­ga­ma ni­je za­ži­vje­lo, a re­for­mom su, za sa­da, u ovoj obla­sti, pred­vi­đe­ne sa­mo ko­zme­tič­ke mje­re. Ta­ko­đe, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja upra­ve je je­dan iza­zov, ko­ji ima im­pli­ka­ci­je po ukup­no eko­nom­sko upra­vlja­nje u ze­mlji. Me­đu­tim, ka­ko je In­sti­tut al­ter­na­ti­va ne­ko­li­ko pu­ta upo­zo­ra­vao, u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, umje­sto pred­vi­đe­nog sma­nje­nja, do­šlo je do po­ve­ća­nja bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, na­ro­či­to na lo­kal­nom ni­vou. Lo­kal­ne upra­ve su, u na­če­lu, na­ro­či­to za­ne­ma­re­na oblast. One ni­je­su u do­volj­noj mje­ri uklju­če­ne u re­for­mu. Još ni­je­su pred­vi­đe­ne sve­o­bu­hvat­ne mje­re u po­gle­du una­pređe­nja upra­vlja­nja ljud­skim re­sur­si­ma, ra­ču­no­po­la­ga­nja, in­te­gri­te­ta i upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma na lo­kal­nom ni­vou – is­ta­kla je ona. 

Mi­lo­še­vić na­vo­di da je po­li­tič­ki uti­caj u jav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji ne­mo­gu­će iz­bje­ći, s ob­zi­rom da mi­ni­star­stvi­ma ru­ko­vo­de po­li­tič­ke lič­no­sti.

– Na­kon od­re­đe­nog ni­voa, po­li­tič­ki uti­caj bi tre­ba­lo da bu­de mi­ni­ma­lan, što u Cr­noj Go­ri ni­je slu­čaj. Na­pro­tiv, na po­zi­ci­ja­ma ko­je bi tre­ba­lo da za­u­zi­ma­ju pro­fe­si­o­nal­ci, na­la­ze se lič­no­sti ko­je su di­rekt­no eks­po­ni­ra­ne is­pred po­je­di­nih po­li­tič­kih par­ti­ja. To se, na­rav­no, naj­vi­še od­no­si na DPS, ko­ji u svom sa­vje­tu za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je iz­bor­nog pro­gra­ma ima broj­ne dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma. Ali, i dru­ge par­ti­je, po osva­ja­nju vla­sti, sma­tra­ju da im pri­rod­no pri­pa­da pra­vo pre­kra­ja­nja ad­mi­ni­stra­ci­je i za­po­šlja­va­nja. U op­šti­na­ma, smje­ne vla­sti ta­ko­đe pra­te smje­ne ru­ko­vo­di­la­ca, što je sve po­ka­za­telj da je po­li­tič­ki uti­caj i da­lje sve­pri­su­tan – oci­je­ni­la je ona.

Po­treb­na ko­or­di­na­ci­ja

Ko­men­ta­ri­šu­ći ne­dav­no osni­va­nje Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve, Mi­lo­še­vić je ka­za­la da je još ra­no oci­je­ni­ti da li se nje­go­vim for­mi­ra­njem mo­že oče­ki­va­ti su­štin­ski no­vi pri­stup u spro­vo­đe­nju re­for­me jav­ne upra­ve. Da bi do to­ga do­šlo, ka­ko ci­je­ni, va­žno je da se rad ove in­sti­tu­ci­je ne sve­de na pu­ko pre­u­zi­ma­nje ra­ni­jih po­slo­va ko­je su oba­vlja­li nad­le­žni di­rek­to­ra­ti u MUP-u i ne­ka­da­šnjem Mi­ni­star­stvu za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.

– Po­zi­tiv­no je što je pred­vi­đe­no da za raz­voj i re­for­mu lo­kal­ne i dr­žav­ne upra­ve sa­da bu­de za­du­že­no ne­što vi­še za­po­sle­nih ne­go ra­ni­je. Me­đu­tim, ni­jed­no mi­ni­star­stvo sa­mo ne mo­že iz­ni­je­ti ova­ko za­htjev­nu re­for­mu. Za­to je va­žno da ko­or­di­na­ci­ja raz­li­či­tih in­sti­tu­ci­ja bu­de učin­ko­vi­ti­ja ne­go što je to bio slu­čaj do sa­da – na­po­me­nu­la je ona.

Mi­lo­še­vić pod­sje­ća da je Vla­da pro­šle go­di­ne obra­zo­va­la Sa­vjet za re­for­mu jav­ne upra­ve.
–Na­kon du­žeg vre­me­na, to je pr­vi put da Cr­na Go­ra ima je­din­stve­no ti­je­lo za upra­vlja­nje ovom re­for­mom. Me­đu­tim, pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra ni­je­su u Sa­vje­tu, što ta­ko­đe ne ide u pri­log otvo­re­ni­jem pri­stu­pu u spro­vo­đe­nju re­for­me. To ni­je u skla­du sa ključ­nim stan­dar­di­ma do­brog upra­vlja­nja, ko­ji su de­fi­ni­sa­ni Evrop­skim prin­ci­pi­ma jav­ne upra­ve – uka­za­la je ona.

Tekst preuzet sa internet stranice Dan Online.

Facebook Twitter Email