Građani nedovoljno uključeni u proces planiranja politika

Lokalne samouprave u Crnoj Gori strateško planiranje svode na listu želja bez mjerljivih rezultata, a učešće građana u procesu kreiranja javnih politika je skoro pa potpuno zanemareno, zaključak je današnje panel diskusije “Upravljanje za rezultate u lokalnim samoupravama”

Naša istraživačica, Aleksandra Vavić, učestvovala je danas na završnom događaju Centra za demokratsku tranziciju, koji je organizovan u okviru istoimenog projekta kroz program grantova koji je obezbijedio regionalni WeBER projekat, koji sprovodi sedam istraživačkih centara na Zapadnom Balkanu, među kojima je i Institut alternativa.

Projekat Centra za demokratsku tranziciju (CDT) “Upravljanje za rezultate u lokalnim samoupravama”, je usmjeren na unapređenje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti dvije lokalne samouprave – Kotora i Nikšića, kroz povećan stepen učešća građana u kreiranju politika koje ih se direktno tiču i kontroli njihovog sprovođenja.

Istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno uključeni u proces planiranja politika na lokalnom nivou. Ovo potvrđuju i rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za potrebe Instituta alternativa sprovela IPSOS agencija u okviru projekta ”Civilno društvo za dobru upravu: Da služi i zasluži!”, koji govore da čak 60% građana Crne Gore uopšte nije informisano o javnim raspravama, što je jedan od osnovnih vidova građanske participacije. Oko 34% je čulo za makar jednu javnu raspravu, a od tog broja, samo je 2% zaista i učestvovalo.

”Znamo da situacija nije dobra ni na centralnom nivou ni na lokalnom nivou, ali loša situacija na lokalnom nivou nas možda treba dodatno da nas zabrine, jer se radi o javnim politikama za koje je nam nivo odlučivanja i fizički bliži. Na ovom nivou demokratije stvara se i održava pravi, direktan dijalog između građana i građanki, civilnog društva i političkih predstavnika”, navela je Aleksandra.

Podsjetila je i da je Vlada Crne Gore je kao osnovni cilj Strategije reforme javne uprave, postavila upravo stvaranje uprave koju karakteriše rast povjerenja građana.

Ali povjerenje nikako ne raste. Građani i građanke Crne Gore generalno nemaju povjerenja niti u državnu, niti u lokalnu upravu. Podaci iz pomenutog istraživanja govore da  samo 12% građana ima veliko povjerenje u državnu upravu, dok nešto malo više, 13% građana ima veliko povjerenje u lokalnu samoupravu.

”Tendencija da se građani ne konsultuju o temama koje su od suštinske važnosti je odraz nedemokratičnosti rada uprave, što je u potpunoj suprotnosti sa praksama dobrog upravljanja. Ukoliko vlast ”ne sluša” građane i to se stalno ponavlja, pravi se začarani krug koji dovodi do odnarođenih institucija i pada povjerenja u upravu.”, dodala je.

Mogućnosti su ogromne, i uprava se ne smije zadovoljiti jednim javnim pozivom na internet stranici ili objavljivanjem poziva u jednim, često slabo čitanim, štampanim novinama. Uprava, bilo državna, bilo lokalna, je ta je koja ima resurse i kapacitete da uključi građane u proces donošenja odluka, od rasprava u mjesnim zajednicama, preko širokih konsultacija, i ciljanog korišćenja informacionih tehnologija.

Tim Instituta alternativa

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *